Podrška malim firmama ili burazerskoj ekonomiji?

Osnivanjem Razvojne banke, Fond za razvoj, koji trenutno obavlja istu funkciju zbog kojeg se banka osniva, prestaće da postoji, a biće ugašena i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, čije će nadležnosti takođe preći pod delokrug Banke.

Razvojna banka neće moći da prima depozite, niti da vodi račune klijenata, pa čak ni da odobrava kredite direktno, već će određivati uslove pod kojima će poslovne banke odobravati kredite firmama, koristeći njen novac. Osnovna ideja je da se izvoznicima i MSP sektoru, kao i za projekte zaštite životne sredine i infrastrukturu obezbede zajmovi pod daleko povoljnijim uslovima od komercijalnih i da im se olakša dobijanje kredita.

Banka će svoj kapital dobiti od države, odnosno iz budžeta, a predviđeno je da joj naredne godine bude uplaćeno prvih 100 miliona evra. U 2014. i 2015. godini Razvojna banka bi trebalo da dobije još po 150 miliona evra, tako da ukupna sredstva dobijena od države iznesu 400 miliona evra. Osim ovih sredstava, banka će po zakonu moći da ulaže i u hartije od vrednosti i da tako ostvaruje profit, a svu zaradu će zadržavati za sebe, odnosno sredstva neće uplaćivati državi.

Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište smatra da Razvojna banka „proći isto kao i Fond za razvoj“, odnosno da će biti neprofitabilna institucija koja pomaže samo odabrane firme.

– Cela ideja razvojne banke je loša, zato što će podršku te institucije dobijati samo oni koji ne mogu da prođu tržišni test i da dobiju kredit od neke od komercijalnih banaka. Drugi problem je što je doneta odluka da se formira razvojna banka, a da prethodno nije urađena nikakva analiza koja bi pokazala opravdanost takve ustanove. Sve će se svesti na pomaganje prijateljskih firmi i povećanje korupcije – tvrdi Prokopijević, ocenjujući da nigde u svetu ne postoje uspešne razvojne banke, već da su one svuda u gubicima, svuda podržavaju one koji ne mogu da prođu na otvorenom tržištu i prijateljske firme, „samo što u Nemačkoj toga ima malo manje, a u Srbiji će biti malo više“.

S druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Boško Živković, tvrdi da se razvojna banka osniva upravo kako bi se sprečila korupcija.

– Postoji jedna vrlo bitna razlika između Fonda za razvoj i buduće Razvojne banke. Dok je Fond direktno kreditirao preduzeća, banka to neće moći da radi, već će svoja sredstva plasirati isključivo preko poslovnih banaka na isti način na koji to čine recimo Evropska banka za obnovu i razvoj i nemački KfW. To je bitno zato što u slučaju direktnog kreditiranja dolazi do snažnog lobiranja određenih krugova i do korupcije, što sada neće moći da se događa. Upravo zbog toga očekujemo otpor ovakvoj razvojnoj banci, upravo iz onih centara koji su do sada lobirali za dobijanje kredita koje u mnogim slučajevima zatim nisu ni vraćali – tvrdi Živković.

Prema njegovim rečima, druge dve bitne karakteristike banke su to što će ona kasnije, kada se razvije, moći da izlazi na tržište hartija od vrednosti i da tako prikuplja sredstva, kao i to što bi ona trebalo da objedini državni novac koji se sada nalazi u raznim institucijama i da ga upotrebljava efikasnije nego sada, kada se koristi za razne svrhe. Živković smatra da banka neće podržavati propale projekte, odnosno firme koje ne mogu da se drugačije zaduže, jer će odabir zajmoprimaca vršiti poslovne banke, koje će imati svoj interes u tome da se izaberu dobri klijenti. Na pitanje da li će banke odobravati zajmove tako što će deo sredstava poticati iz linije Razvojne banke, a deo iz njihovog sopstvenog kapitala, ili će zaračunavati naknadu ili deo kamate na kredit koji u potpunosti potiče iz fonda Razvojne banke, Živković navodi da su obe opcije moguće.