Pokrenuta istraga zbog zloupotreba u Azotari

Još nije izvesno da li će istraga biti pokrenuta i protiv druge dvojice suvlasnika Azotare, Litvanaca Vidmantisa Kučinskasa i Simonasa Kašusa, za koje Tužilaštvo takođe traži određivanje pritvora.

Osumnjičeni se terete da su oštetili budžet Srbije za više od osam miliona evra, kao i da su prodajom pogona Karbamid 2 u Azotari, na šta nisu imali pravo, sebi pribavili korist od oko 5,4 miliona evra. Naime, konzorcijum koji su činile dve litvanske firme, Arvi i Saniteks, i domaći Univerzal holding Dušana Stupara, koji se, inače javlja u više od dvadesetak uglavnom spornih privatizacija, kupio je pančevačku azotaru za 13,1 milion evra uz obavezu investiranja u rekonstrukciju pogona Karbamid, „tešku“ 11,5 miliona evra. Umesto ulaganja, međutim, partneri su prodali pogon, zbog čega se na listi osumnjičenih nalazi i Julijana Vučković, direktora Centra za kontrolu Agencije za privatizaciju, koja je osumnjičena da je nevršenjem svoje funkcije omogućila tu transakciju. Iz Agencije za privatizaciju su, međutim, podsetili da Azotara nije dobila dozvolu za prodaju pogona Karbamid. „Prodaja pogona Karbamid 2 je izvršena bez saglasnosti Agencije za privatizaciju, a predstavljala je i osnov za kasniji raskid kupoprodajnog ugovora upravo od strane Agencije“ saopštila je Agencija i naglasila da se ni vršenjem eventualne vanredne terenske kontrole ne bi se postigao drugačiji cilj jer je i kontrolom dokumentacije utvrđeno činjenično stanje. Dodatni problem u ovom slučaju jeste procena pogona koji je prodat, što je uradio „Servo Mihalj inženjering“ čime je u papirima „nepoznatom metodologijom“ više nego prepolovljena vrednost kapitala.

Hapšenje u vezi sa Azotarom, već dva dana otvara brojne spekulacije jer se u javnosti pokreće nekoliko pitanja. Jedno je da li će istraga koja je otvorena biti proširena i na druge privatizacije u kojima je učestvovao Stupar, jer se deo njegovog poslovanja vezuje za kapital Mileta Jerkovića i mreže darka Šarića. S druge strane otvoreno je i pitanje koliko je kasnije novo rukovodstvo Azotare, nakon što je raskinut ugovor sa konzorcijumom, doprinelo sadašnjem statusu bivšeg giganta, jer su dugovanja sa pređašnjih 100 dostigla oko 300 miliona evra.

Drakulić nema veze sa Azotarom

U Republičkom javnom tužilaštvu nisu nam potvrdili da je u okviru istrage oko Azotare bilo razgovora i sa Zoranom Drakulićem, koji je sa tom fabrikom imao jedan posao kupovine i prodaje žita, što se u javnosti takođe smatra spornim. Iz njegove firme takođe su to demantovali. „Drakulić nema nikakve veze sa tim. Ni transakcija sa pšenicom nije sporna, jer smo je mi kupili po ceni koja je u tom trenutku bila na tržištu i prodali takođe po ceni koja je važila u vreme prodaje“ rekla je za Danas Gordana Vitomirov PR u firmi i najavila da će tužiti medije koji su tendencioznim naslovom sugerisali bilo kakvu vezu Drakulića i uhapšenih u Azotari.