Hrvatska planira da ovog meseca usvoji zakon kojim će poslodavcima koji radnicima neredovno isplaćuju zarade pretiti zatvorska kazna, tako da će im zabrana osnivanja novih firmi doći tek kao propratna sankcija. Ali, dok su komšije odlučne u nameri da za svojih 80.000 ugroženih radnika obezbede ovako strogu zaštitu, dotle se u Srbiji o tako nečem niti razmišlja, niti bi slično rešenje bilo primenjivo, barem ako je verovati samim poslodavcima.
Predsednik Samostalnog sindikata Ljubisav Orbović kaže za Danas da bi nešto slično hrvatskom modelu bilo pravo rešenje za Srbiju, ali da od toga još nema ništa.
– Ta ideja nije nova i preneta je iz Rusije u kojoj odavno postoji krivična odgovornost za poslodavce koji ne isplate dve zarade. To bi bilo rešenje i za nas, ranije je i bilo nekih nagoveštaja, ali da bi se to ostvarilo morali bismo svi da se složimo oko toga. To znači da bi i Unija poslodavaca morala da pristane, ali se to još nije desilo – ističe Orbović. On napominje da bi to bio jedini način da se regulišu odnosi i prema radnicima, ali i prema dobavljačima.
I dok je broj onih koji u Hrvatskoj ne primaju uopšte platu negde oko 80.000, Orbović ističe da je broj ljudi u Srbiji koji nemaju zaradu 20.000. „Ako govorimo o onima koji plate primaju sa nekoliko meseci zakašnjenja onda bi taj broj bio i do 100.000“, kaže Orbović. Prema njegovim rečima, kod nas ne postoji mehanizam koji bi efikasno zaštitio radnike i kaznio poslodavca.
– Kod nas postoji opcija da se tuži poslodavac, ali sporovi traju čitavu večnost, tako da firme najčešće odlaze u stečaj ili likvidaciju i onda nema mogućnosti da se te zarade ikada naplate – napominje Orbović.
Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije smatra da bi ovakav zakon mogao da se uvede i u Srbiji, ali samo pod uslovom da pre toga država počne da izmiruje svoje obaveze prema privredi, „kao što je to uradila Hrvatska“. Pre toga, kako napominje Rajić, ovakav sistem nikako ne bi mogao da zaživi, jer su poslodavci suviše pritisnuti raznim dažbinama i dugovima koje država ne vraća.
S obzirom na to da firme svoje obaveze prema drugim preduzećima i prema Poreskoj upravi moraju da isplate, dugovi prema radnicima im uglavnom tek na kraju dolaze na red, zbog čega za njih često ostaje nedovoljno novca.
– U Hrvatskoj je od marta 2009. godine utvrđen rok od 60 dana u kojem država mora da isplaćuje sve svoje obaveze prema kompanijama, a kasnije je doneta i odluka da se taj rok smanji na 45 dana. Uz to, i njihov zakon o privrednim društvima je drugačiji i omogućava firmama da porez na dodatu vrednost plaćaju odloženo. Rusija ima sličan zakon o krivičnom kažnjavanju poslodavaca, ali problem je što biste u Srbiji morali da uhapsite polovinu privrednika – kaže Rajić.
Prema njegovim rečima, da bi ovakav zakon mogao da se uvede kod nas, neophodno je da se prethodno urade dve stvari: Da se državi odredi rok od 60 dana za izmirivanje svojih obaveza, što je Ministarstvo finansija već najavilo da će učiniti, i da se firmama omogući da PDV plaćaju ne unapred, već po realizaciji, odnosno odloženo.
– Sada se događa da preduzeća moraju da uzmu kredit samo da bi platila PDV, pa stopa poreza za njih na kraju ne bude 18 odsto nego 22. PDV je odgovoran za 40 odsto uzetih kredita privrede u Srbiji – kaže Rajić, dodajući da su mikro preduzeća, sa do 10 zaposlenih u najvećem problemu.
Takve firme, kako navodi Rajić, čine 97 odsto privrednih subjekata u Srbiji i svakog meseca se susreću sa problemom plaćanja PDV-a. Po njegovim rečima, rutina je takva da preduzeće svakog meseca skuplja novac do 10. u mesecu za PDV. Firma zatim skuplja novac za razne druge dažbine, dugove i rate za kredite, a tek posle toga za plate zaposlenima. „Onda kada 30. u mesecu plate PDV, za zarade ne ostane dovoljno novca, pa se plate isplaćuju u delovima ili se smanjuju ili se radnici prijavljuju na minimalac, a deo plate im se daje na ruke“.
Rajić dodaje i da su prosečni rokovi plaćanja u Srbiji 127 dana, a u građevinskoj industriji čak 167 dana, što je, kako smatra, argument protiv krivičnog kažnjavanja poslodavaca za neisplaćivanje zarada zaposlenima.
– Ako bi se za sve, osim za trgovinske delatnosti, ukinulo avansno plaćanje PDV-a i ako bi se uveli striktni rokovi za plaćanje dugova firmama, uz adekvatne kazne kojima bi se obezbedilo poštovanje tih rokova, onda se mogu propisivati svakakvi zakoni i drakonske kazne za one poslodavce koji ne daju plate radnicima. Država mora da obezbedi onakve uslove kakve je Hrvatska obezbedila svojim firmama – zaključuje Rajić.
Ugledati se na primer Rusije
Prema Rajićevim rečima, veliki problem srpske privrede su brojne dažbine kojima su firme izložene. Kako kaže, prosečno preduzeće u Srbiji ima od 40 do 45 raznih zaduženja, a samo prošle godine dodato je 17 novih zaduženja zbog prilagođavanja propisima Evropske unije.
– U Rusiji su prvo prepolovili stope poreza i drugih dažbina i onda odmah uveli kaznu od šest meseci zatvora i oduzimanje imovine za poslodavce koji ne prijavljuju zaposlene. Za samo četiri meseca u Rusiji je posle toga broj prijavljenih radnika skočio za 2,1 milion ljudi – kaže Rajić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
