Posrednici krčili put kupcima iz senke

Najčešći slučaj je da se ugovori prenose sa fizičkih lica, koja imaju pravo da kupuju firme na šest godišnjih rata, na pravna. Tako je Vojin Lazarević, odnosno njegova Rudnap grupa, došla do beogradskog Geoinženjeringa preuzevši, godinu i po dana posle prodaje, ugovor od Slavka Ćirića, dok je nešto više od dve godine sačekala da prođe od prodaje novosadskog Energosofta, da bi ga preuzela od Save Komada. Takođe, članovi porodice Matijević u nekoliko navrata su kao fizička lica kupovali firme, da bi se one godinu ili dve nakon toga, priključile sistemu Matijević i taj model nije redak u grupi prenetih ugovora.

Po toj „metodologiji“ je i Delta došla u posed trgovinskog preduzeća Srbija iz Kragujevca, koje je na aukciji kupila Ana Petković kao i do Leskovačkog sajma, koji je prvo pripadao Željku Vuksanoviću, ali je i činjenica da se u ta dva grada još u vreme prodaje pretpostavljalo ko stoji iza tih transakcija. I Delta rilestejt sada je vlasnik beogradskog hotela Nacional, a zbog te privatizacije su u decembru prošle godine uhapšeni i bivši direktor hotela i neki službenici Agencije za privatizaciju. Nacional je prodat na aukciji 2007. godine Živojinu Pavloviću, koji se smatra bliskim saradnikom Aleksandra Jocića, poznatijeg kao Joca Amsterdam koji se i zaposlenima predstavio kao vlasnik iako zvanično nije ni učestvovao na aukciji. Pavlović se, takođe, dovodi i u vezu sa kompanijom NPCO, koja je učestvovala u mnogim transakcijama koristeći kredite nekadašnje Metals banke, a javlja se i u vlasničkoj strukturi mnogobrojnih preduzeća koja je kupovao ili osnivao Darko Šarić. NPCO je i u oktobru 2009. preuzeo ugovor o prodaji Krušika iz Osečine Višnji Jerković. Pavlović je i sam preuzimao ugovore, pa je tako firma NIP Central, u kojoj je on suvlasnik, preuzela nekadašnje društveno preduzeće Central, koje je na aukciji kupila izvesna Zorana Joksimović. Ista dama godinu dana kasnije kupila je i naselje „Kraljevi konaci“ na Zlatiboru, a za 23 luksuzna apartmana sa pet zvezdica i više od 13 hektara građevinskog zemljišta platila je 73 miliona dinara.

Zanimljiva je i transakcija u kojoj je Fabrika šećera iz Kovina, prodata 2004. godine, prešla 2006. iz vlasništva firme Šećer plus u Agrokop. Naime, osnivač beogradskog preduzeća Šećer plus je Rokšped iz Podgorice, porodična firma Antuna Stanaja, koji je 2007. godine uhapšen zbog šverca cigareta, ali je pre toga novac oprao u brojnim privatizacijama ili ga je uložio u novoosnovane firme gradeći piramidu preduzeća koja se jedna drugima nalaze u vlasničkoj strukturi. Agrokop se, s druge strane, vezuje za Darka Šarića i njegovu mrežu, što ukazuje da je on od Stanaja počeo da preuzima „piramidu“ godinu dana pre nego što je ovaj „pao“.

Prema rečima konsultanta Branka Pavlovića, međutim, preveliki broj prenetih ugovora, naročito posle 2005. godine, trebalo bi da skrene pažnju nadležnih i takva situacija bi morala da bude regulisana pravilnikom u kome bi jasno bilo utvrđeno ko i pod kojim uslovima može preneti ugovor, a ne da se to rešava od slučaja do slučaja.

– U nekim situacijama jasno je da se radi o ljudima koji su se „zaleteli“ kupujući firmu i kada se ispostavilo da ne umeju da je vode ili da nemaju potreban kapital za to, oni je prodaju i pre nego što uplate poslednju ratu Agenciji. Ali, ne bi trebalo zapostaviti ni „dilove“ koji se sklapaju unapred, kada je neko zainteresovan da kupi preduzeće ili zbog atraktivne delatnosti ili zbog lokacije na kojoj se nalazi, a novac za tu transakciju nema na računu, dok legalnost „keša“ ne može da dokaže. On tada kupuje preko posrednika, a obično je reč o fizičkim licima koji kupuju na rate, s obzirom da njih niko ne kontroliše. Najzad, postoje i kriminalne strukture koje organizovano dolaze na aukcije i rasteruju sve kupce koji ne plate reket. Oni po početnoj ceni i na rate kupuju firme, ali za njih vrlo brzo pronalaze zainteresovane kupce – kaže Pavlović.

Dogovor sa novim vlasnikom

Kada je reč o preuzimanju ugovora od fizičkih lica, u Agenciji za privatizaciju kažu da to ne znači uvek da će firma, koja po zakonu nema pravo da kupuje na rate, automatski morati da isplati preostali iznos. „U nekim situacijama je moguće da se zadrže prvobitni rokovi. Vrlo pažljivo analiziramo svaku takvu situaciju i trudimo se da odredbe koje dogovaramo sa novim vlasnikom ne povrede bazični ugovor“, kažu u Agenciji.