Mislim da je Evropska unija dobar i prirodan put za Srbiju. Ali, treba biti realan. Mi nismo velika i ekonomski jaka država, ni broj stanovnika nije veliki, pa ulazak u EU neće biti brz. Ni EU danas nije ekonomski i politički spremna da prima nove članove, bar ne kao što je to bila u prošlosti. Ali važno je staviti u naše planove ulazak u EU u narednih 10 godina. Do tada bi trebalo raditi na jačanju pravnog i državnog sistema, razvijati ekonomiju sa strateškim planovima – smatra Bane Knežević, Srbin koji se visoko uspeo na kompanijskoj lestvici Mekdonaldsa.
On je predsednik nemačkog Mekdonaldsa, ali i Zapadne divizije Mekdonaldsa, a dobitnik je prestižne nagrade „Horizont“ za 2012. godinu, koja se dodeljuje naboljem nemačkom menadžeru. Knežević upravlja sistemom u kome se nalazi više od 2.100 restorana i 96.500 zaposlenih.
- Šta je Vaš savet za Srbiju?
U isto vreme dok čekamo na ulazak u Uniju, moramo razvijati naše ekonomske i političke odnose i sa zemljama van EU. Najpre sa velikim državama kao što su Kina, Amerika i Rusija. Ali i sa svim ostalim državama koje žele i hoće da sarađuju sa nama, a mi imamo nešto da im ekonomski ponudimo.
- Gde su uzroci ekonomskog posrtanja Srbije?
Loša ekonomska situacija u Srbiji direktna je posledica fokusa političke elite u poslednjih 30 godina na pogrešne, nebitne i periferne ciljeve i teme. Dominantni su lični interesi i želja za vlašću, što je sve uticalo na stagnaciju države, nacije i ekonomije. Nema dugoročnog ekonomskog rasta i povećanja bogatstva stanovništva sa negativnim fertilitetom, bez porasta stanovnika i podmlađivanja nacije. Srbija je lepa zemlja. Mi nemamo more, i ne treba drugima zavideti na tome, mi imamo nešto lepše, a veoma bitno: plodnu zemlju i klimu, sa vodnim i rečnim potencijalom. Masa zemalja u svetu nam na tome može zavideti.
- Kako iskoristiti te prednosti?
To što su nam komparativne prednosti, treba čuvati i razvijati dalje, a naročito klasičan način proizvodnje hrane, ali i malu i srednju industriju. Pre nekoliko godina pročitao sam analizu u kojoj je zapisano da se u slučaju najgoreg scenarija svetske krize i nedostatka hrane, Srbija nalazi u 20 odsto zemalja na planeti u kojima ne bi bilo gladi. Činjenice da je, na primer, Saudijska Arabija kupila milione hektara obradivog zemljišta u severnoj Africi, čak i u Ukrajini, da Abu Dabi ima interes za velike investicije u srpski agrar, dovoljno govore gde bi trebalo da vodi naš glavni privredni put.
- Kako privući strane investitore?
Mi nemamo ni finansijskih sredstava niti tehnologiju da gradimo velike fabrike, niti će u narednih pet godina biti investicija koje će moći odjednom da zaposle 3.000 radnika. Zato moramo da se orijentišemo na razvoj malih proizvodnji i manufaktura, što bi trebalo da bude osnov naše privredne delatnosti. Mala proizvodnja je brza u investicionim ciklusima. Trgovina ne može da nas izvuče iz krize. Značaj ima i uslužni sektor, ali proizvodnja je prioritet. Najvažnije su promišljene investicije u poljoprivredu i mala preduzeća.
- Koja vrsta proizvodnje bi bila najisplativija?
To jeste veliko pitanje. U današnje vreme napretka tehnologije niko ne može da garantuje zemljama koje raspolažu modernom tehnologijom da će to tako biti i za 10 godina. Primer je proizvodnja solarnih panela u kojima je prednjačila Nemačka, pre pet godina Amerika, dok je Kina danas svetski lider. Mnogo toga zavisi i od državne strategije. Što se tiče Srbije, potrebna je tehnologija za obnovljivu energiju za koju posedujemo sve uslove: veliki broj sunčanih dana, vodu, vetar, biomasu. Zatim proizvodnja hrane, uslužne delatnosti…
- Da li i kako naši ljudi u svetu mogu da pomognu?
To je još jedan značajan neiskorišćen potencijal. Nismo dovoljno svesni činjenice koliko kvalitetnih ljudi imamo u inostranstvu. Ja sam to saznao kada sam došao do viših nivoa kompanijske hijerarhije. Na mnogim putovanjima širom sveta srećem ljude na visokim kompanijskim pozicijama koji jako dobro rade u menadžmentima u Aziji, Rusiji, Nemačkoj, Americi. Kao država ne radimo na tome da sve to povežemo.
- Kako uključiti dijasporu u ekonomiju zemlje?
Srpska dijaspora izuzetno je važan faktor koji već 30-40 godina unosi novac. Taj novac je investiran u nekretnine, ali i u zanatske radnje i malu privredu, što je decenijama stabilizovalo ukupnu ekonomsku i socijalnu situaciju. Ako želi da je uključi ozbiljnije, država ne bi trebalo da raspisuje zajmove, pošto to nije opravdalo očekivanja, novac je nenamenski potrošen, a građanima još do danas najveći deo nije vraćen. Bolje je da ponudi zanimljive programe. Uprkos kvalitetnim srpskim menadžerima, finansijskom potencijalu, penzionerima, razvoj države mora biti pokrenut iznutra. Dijaspora sa svim ukupnim potencijalom može biti samo deo tog velikog procesa i ne može sama da povuče Srbiju napred. Može i mora da postoji sinergija. Pravi preporod može nastati samo iznutra.
Istraživanje
Trebalo bi obratiti pažnju na istraživanja koja pokazuju da 20 odsto starijih od 60 godina u svetu poseduje 80 odsto finansijskih resursa. Naši građani koji su stekli penzije širom sveta, jednog dana vratiće se u Srbiju. Država bi trebalo spremno da ih dočeka sa programima prilagođenim njihovim potrebama – kaže Bane Knežević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
