Priključci za struju od 200 do 1.000 evra

Priključci su nešto skuplji u Beogradu i to oni koji su vezani za kablovsku mrežu zato što je u prestonici veća naknada za uređivanje javnih površina. Primera radi, u glavnom gradu je najskuplji pojednačni trofazni podzemni priključak koji košta 92.632 dinara i upola je jeftiniji nego što je bio do donošenja nove metodologije računanja cena. Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije domaćinstvima ugrađuje takozvane tipske priključke. Cene tipskih priključaka variraju od 19.030 do 92.632 dinara. Pojedinačni jednofazni, nadzemni priključak i u Beogradu i u unutrašnjosti košta 49.806 dinara. U Beogradu i unutrašnjosti identična je i cena trofaznih, nadzemnih pojedinačnih priključaka koji koštaju 53.376 dinara. Elektrodistribucije u unutrašnjosti jeftinije naplaćuju jednofazne, podzemne priključke (71.062 dinara) i trofazne, podzemne priključke (74.632 dinara) od Elektrodistribucije Beograd (89.062 i 92.632 dinara). Cene grupnih priključaka (kod više stambenih objekata) niže su nego kod pojedinačnih objekata i kreću se od 19.030 do 54.342 dinara. Cena grupnih nadzemnih priključaka do četiri stana identična je u Beogradu i unutrašnjosti i iznosi 35.336 dinara, ali je zato u prestonici grupni podzemni priključak do četiri stana skuplji i košta 54.342 dinara dok je cena u unutrašnjosti 45.342 dinara. Kako Danas saznaje u EPS-u, zainteresovani za povezivanje objekta na mrežu mogu da traže plaćanje priključka na rate i do sada su u gotovo svim slučajevima takvim zahtevima nadležne distribucije izlazile u susret.

Kada je reč o priključcima za firme, u EPS-u objašnjavaju da se cena određuje na osnovu posebne metodologije koju je donela Agencija za energetiku, tako da ne postoji tipski cenovnik, već se svaki zahtev firmi posebno obrađuje. Goran Tanić iz Agencije za energetiku kaže za Danas da, kada je reč o priključcima za privredu, nije moguće tipski odrediti kategorije po kojima bi se određivao i cenovnik već sve zavisi od specifičnih uslova koji su karakteristični za objekat koji se priključuje na distributivnu mrežu.

– To praktično znači da cena priključenja jednog privrednog objekta na distributivnu mrežu zavisi od više faktora. Potrebno je znati koliko je objekat udaljen od distributivne mreže, da li ga je potrebno povezati na naponsku mrežu, da li je neophodna izgradnja nove trafo-stanice i druge opreme potrebne za priključenje na distributivnu mrežu. Drugim rečima, cena zavisi od toga koliko je radova potrebno obaviti da bi se jedan privredni objekat priključio na distributivnu mrežu EPS-a. Ne možemo izvesti precizniju računicu čak ni koliko otprilike košta priključenje privrednog objekta na distributivnu mrežu, ali možemo konstatovati da su cene višestruko veće nego za domaćinstva – zaključuje Tanić.

Dva odlaska u distribuciju

Za uplaćeni iznos, kupac dobija kompletnu opremu, odnosno orman, brojilo i zaštitnu opremu. EPS kao isporučilac struje odgovoran je za izgradnju priključka, tehničku ispravnost i održavanje i u tom preduzeću tvrde da je to velika prednost za kupca jer po tom osnovu neće imati nikakve obaveze. Potrošači više nisu u mogućnosti da u sopstvenom aranžmanu izvode radove za priključenje na mrežu i taj posao sada isključivo obavljaju radnici EPS-a ili licenciranih izvođača. Nova metodologija znatno skraćuje proces dobijanja dozvola. Da bi domaćinstvo obezbedilo priključenje na distributivnu mrežu EPS-a sada je potrebno samo dva dolaska u distribuciju. Prvi put da se podnese zahtev, a drugi put da se potpiše ugovor i da se plati.