Prikriveno 300 miliona evra

Prema rečima člana Saveta Vladimira Vučkovića, predviđene otpremnine ukazuju da država planira da otpusti 16.000 ljudi iz javne uprave i još 7.000 iz zdravstva.

– Ostalo se ne vidi. Posredno se može zaključiti da će oko dve, tri hiljade ljudi otići iz MUP-a početkom 2016, pri čemu većinu njih čine radnici pred penzijom, koji će, uprkos tome, verovatno dobiti otkaze, kako bi uzeli i otpremnine. Može se zaključiti i da će nekoliko hiljada ljudi u prosveti takođe dobiti otkaze – kaže Vučković. Najavljeno je i da će u Železnici Srbije 2.700 radnih mesta biti ugašeno, ali se to ne vidi iz budžeta, a slična stvar je i sa rudnikom Resavica.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da je malo verovatno da će glavni cilj budžeta, smanjenje deficita za 0,75 odsto bruto domaćeg proizvoda, biti ostvaren. Kako kaže, problem je to što se sve uštede moraju postići bez „velikih mera“, a već se kasni sa racionalizacijom, dok je Vlada odustala od zamrzavanja plata i penzija. Država mora da smanji deficit na ispod tri odsto (tačnije na 2,7 odsto), a ako manjak bude veći od 3,5 odsto u srednjem roku, to će voditi krizi javnog duga, koji će probiti 80 odsto BDP-a.

Da bi stigla do te cifre do 2,7 odsto, država mora u 2016. i 2017. godini da smanji deficit za po 0,75 odsto BDP-a. U narednoj godini to bi trebalo da bude postignuto manjim izdacima za zarade (-0,35 odsto), uvođenjem akciza na struju i gorivo (-0,25 i -0,2 odsto), padom subvencija za poljoprivredu (-0,15 odsto) i smanjenjem subvencija za RTS. Od svega toga, Fiskalni savet veruje da će samo akcize dati potpune rezultate. U Savetu ne veruju da će država uspeti da smanji javni sektor za svih 29.000 ljudi, da će izdržati pritisak i ostati pri smanjenim subvencijama za poljoprivredu, niti da će naplata TV pretplate ići dobro.

Štaviše, da bi RTS i RTV mogli da opstanu sa samo četiri milijarde dinara iz budžeta (umesto devet u ovoj godini) bilo bi potrebno da pretplatu od 150 dinara redovno plaćaju sva domaćinstva u Srbiji i da RTS racionalizuje svoje poslovanje, što u Savetu ne smatraju izvodljivim, zbog čega očekuju da će država morati da na kraju ipak izdvoji više novca za javni servis.

Jedna od najvećih zamerki Saveta je netransparentnost novog budžeta. U njemu se tako navodi da će za subvencije Fijatu, Er Srbiji, Trak Lajtu, Tigar tajersu i PKC-u biti dato osam milijardi dinara, ali da se nigde u budžetu ne vidi kojoj će od tih kompanija biti dato koliko novca. Slično je i sa garancijama države prema raznim preduzećima, gde se uopšte ne navodi koliko će novca biti dato za koje preduzeće.

– Dakle, piše 32 milijarde dinara za ove stvari, pa vi sad mislite o tome na koje se to firme odnosi. Budžet je obrazložen na 1.500 stranica na kojima se našlo sve i svašta, ali za odgovor na pitanje gde ide 300 miliona evra, očigledno nije bilo mesta – kaže Vučković.

Član Saveta Nikola Altiparmakov rekao je da su budžetski prihodi realistično projektovani, da će povećanje akciza na struju i gorivo povećati prilive za 20 milijardi dinara, te da su ove godine prihodi bili za jedan odsto veći od plana i to zato što je suzbijen šverc duvana i goriva, ali i zato što su prihodi bili konzervativno projektovani. Altiparmakov je pozdravio to što Vlada u budžetske prihode nije ubacila očekivanja od suzbijanja sive ekonomije, rekavši da bi na srednji rok, prebacivanje ovog dela privrede u legalne tokove moglo da podigne prihode za jedan odsto BDP-a, ali pod uslovom da se sprovedu „dubinske reforme poreske administracije“.

Smanjen iznos za već odobrene subvencije

U Fiskalnom savetu ukazuju da je na putu od nacrta do predloga budžeta, izdatak sa subvencije za već odobrene subvencionisane kredite skresan sa 3,9 na dve milijarde dinara, dok su rashodi za kazne i za naknade šteta smanjeni sa 8,3 na pet milijardi dinara. U Savetu smatraju da postoji opasnost da će država za obe stavke na kraju morati da izdvoji mnogo više novca.