Prodato samo jedno od 512 preduzeća

Reč je o poljoprivrednom preduzeću „Aleksa Šantić“ iz istoimenog mesta u somborskoj opštini koje je kupila beogradska firma Agriser, po početnoj kupovnoj ceni od 7,9 miliona evra. Agencija za privatizacija proglasila je neuspešnim postupak prodaje 93,96 odsto kapitala preduzeća Krušik-Plastike iz Osečine jer nije stigla nijedna prijava, pa će biti potrebno da se raspiše novi javni poziv. Pored navedena dva preduzeća, javni poziv je raspisan za još njih deset.

Dok u Agenciji za Danas kažu da se privatizacija odvija sporo zbog procedura koju treba ispuniti kako bi se skupila potrebna dokumentacija, dotle stručna javnost tvrdi da se u proces nije krenulo blagovremeno i na efikasan način, što sada  znatno koči planirani tok svojinske transformacije. Podsećanja radi, Danas je već pisao o tome da je ministar privrede Željko Sertić nezadovoljan radom Agencije kao i da je kritikovao zaposlene u toj instituciji zbog malog broja pripremljenih privatizacija. U Agenciji pak kažu da je osnovni problem sa kojim se suočavaju sporost u pribavljanju dokumentacije potrebne za privatizaciju, od niza raznih saglasnosti i odobrenja do odluka nekih drugih tela koja se bave pitanjem, na primer, restitucije ili regulisanjem delatnosti u kojoj posluje firma koja se prodaje.

– Uskoro, moguće je već tokom ovog meseca, treba očekivati da se raspišu javni pozivi za oko 100 preduzeća u restrukturiranju i za oko 70 medijskih kuća. Inače, pod ingerencijom Agencije za privatizaciju je ukupno 512 preduzeća, od čega su 162 u restrukturiranju. Sudbina 188 firmi iz tog portfelja biće rešena kroz stečaj, dok će status preostalih biti određen kako je to zakonski predviđeno, do kraja godine – tvrde za Danas u Agenciji.

Branko Pavlović, privatizacioni savetnik, ističe za Danas da Agencija objektivno ne može da utiče na potražnju za preduzećima koje po dužnosti pokušava da „udomi“ do kraja godine, ali da je svakako odgovorna za traljav rad te institucije koji postoji u kontinuitetu.

– Ako stvari u toj instituciji posmatramo personalno, ne bi se mogao izvući zaključak da je rukovodstvo koje je postavljeno nedavno odgovorno za sporost i traljavost u sprovođenju postupka privatizacije. Međutim, svakako se može konstatovati da je dugogodišnja negativna praksa u radu Agencije, njena neažurnost da se dokumentacija potrebna za privatizaciju obezbedi na vreme, osnovni uzrok katastrofalno lošeg rada te institucije. S obzirom na to da se godinama unazad radilo nekvalitetno, nemoguće je očekivati pozitivne promene u kratkom roku – objašnjava naš sagovornik.

Dodaje da veliki problem predstavlja i nesređen katastar koji takođe umnogome utiče na to što privatizacija teče sporije nego što je bilo predviđeno. Takođe, kaže Pavlović, greške su učinjene i prilikom procene koja preduzeća treba da budu privatizovana a koja ne.

– Po meni, privatizacija bilo kog poljoprivrednog dobra je potpuno kontraproduktivna, štetna i nepotrebna. To samo stvara gubitak državi i građanima. Mislim da nije trebalo privatizovati preduzeće „Aleksa Šantić“ kao ni bilo koje drugo iz poljoprivredne grane. Umesto da razvijamo sopstvenu proizvodnju mi se hvalimo time što smo doveli i planiramo da damo u zakup zemlju nemačkom proizvođaču mesa koji će iz Srbije da izvozi meso za Rusiju kako bi zaobišao trgovinske sankcije uspostavljene zbog dešavanja u Ukrajini. To je potpuno pogrešno i nerezonski – smatra Pavlović.

Konsultant za strana ulaganja Milan R. Kovačević ističe da način na koji Agencija funkcioniše, ali i nekvalitetna kontrola njenog rada, suštinski utiču na činjenicu da se najavljeni proces privatizacije do kraja godine neće ostvariti.

– Ne samo da to ne može da se privede kraju do kraja 2015, već ni u narednih nekoliko godina. Naime, i ona preduzeća koja se privatizuju nemaju nikakav garant da će ostati u tom statusu jer ako se investitor u roku od tri godine ne bude pridržavao preuzetih obaveza, imovina će mu biti oduzeta i biće predmet nove privatizacije. Dakle, priča se o završetku privatizacije do kraja godine, ali za to ne postoje uslovi – objašnjava Kovačević.

Računica

Kada je reč o sporosti procedure, za to su podjednako krivi i zaposleni u Agenciji, koji se plaše da će ostati bez posla kada se proda poslednja firma, pa zato dolazi do otezanja postupaka. Odgovornosti ima i kod rukovodstava preduzeća koja se privatizuju, jer im se status kvo više isplati s obzirom da imaju obezbeđen posao i primanja, što im posle svojinske transformacije niko ne garantuje – objašnjava Milan Kovačević.

Odgovornost

– Ne vidim odgovornost ljudi koji sada vode Agenciju za privatizaciju i ne smatram da bi oni trebalo da budu sankcionisani zbog nečeg što nije urađeno ranije. Međutim, objektivno gledano, zbog čega bi građane i stručnu javnost trebalo da zanima personalna situacija u toj instituciji, i zašto bi ih to sprečavalo da konstatuju ono što je očigledno, da se u Agenciji godinama unazad radilo neefikasno – kaže Branko Pavlović.