Dan nakon što je Dejan Šoškić podneo ostavku na funkciju guvernera Narodne banke Srbije, reakcije na njegov potez i čitav postupak promene zakona o centralnoj banci, čiji je osnovni cilj i bio njegova smena, ne stišavaju se. Dok međunarodne finansijske institucije poput Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda kritikuju izmene kojima se, kako tvrde, narušava nezavisnost NBS-a, a strani mediji izveštavaju o jučerašnjem padu dinara kao reakciji tržišta na ostavku i upozoravaju na pogoršanje položaja Srbije u međunarodnim finansijama, dotle nova vlast krivicu prebacuje na Šoškića i fokus priče okreće ka ličnoj finansijskoj koristi koju je guverner sebi obezbedio podnošenjem ostavke na sam dan rasprave o izmenama zakona.
Tako je Srpska napredna stranka juče saopštila da je Šoškić ostavku podneo iz ličnih razloga, „a ne kako je obrazložio radi zaštite nezavisnosti centralne banke“. „Zašto guverner nije ranije podneo ostavku, budući da NBS nije uspela da ostvari nijedan od svojih ciljeva? SNS poziva građane da se zapitaju zašto je guverner sada podneo ostavku? Da li je trebalo da to učini ranije, imajući u vidu rezultate koje je postigao? Šta je guverner hteo da sačuva ovim potezom“, piše u saopštenju u kojem se odmah nudi i odgovor. U SNS-u, naime, smatraju da je Šoškić podneo ostavku kako bi „sačuvao sebi naknadu u iznosu od 6.000 evra mesečno u narednih šest meseci“.
Prema zakonu o NBS, guverner ima pravo na naknadu u iznosu svoje mesečne plate u narednih šest meseci posle napuštanja funkcije. Iako se iz saopštenja SNS stiče utisak da bi Šoškić izgubio čak 36.000 evra da je ostavku podneo posle usvajanja zakona, odnosno da je tada smenjen, to ipak nije tako. Izmenama se zaista ograničava iznos koji bivši guverner dobija posle odlaska sa funkcije, ali to ograničenje iznosi 80 odsto od poslednje plate, što znači da bi Šoškić za šest meseci izgubio 6.000 evra ili samo jednu svoju dosadašnju platu.
Iz Narodne banke Srbije medijima su juče prosledili pismo koje je povodom predloženih izmena zakona guverneru poslala direktorka za Jugoistočnu Evropu Svetske banke Džejn Armitidž u kome se navodi da u izmenama „ima elemenata koji izazivaju ozbiljnu zabrinutost sa stanovišta ključnog principa mogućnosti centralne banke da sprovodi politike kojima vrši svoje nadležnosti uz dovoljan stepen nezavisnosti“.
U ključna pitanja u Svetskoj banci navode formiranje Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama, koja će imati direktora koji ne može biti iz redova viceguvernera i koga predlaže Odbor za finansije Narodne skupštine. Svetskoj banci smeta to što bi Uprava imala relativno velike nadležnosti, „iako nije jasno koje“, a nejasno je i zašto je predloženo da se direktor Uprave bira na period od šest godina sa mogućnošću reizbora.
Svetska banka je kao negativno naglasila i to što predložene izmene omogućavaju smenu celokupnog rukovodstva NBS, te da bi „u trenutku kada je prisutan veoma ozbiljan i rastući ekonomski pritisak, nagla smena rukovodstva poslala veoma jasne i negativne signale tržišta“.
„Sve u svemu, verujemo da predložene izmene u velikoj meri odstupaju od najbolje međunarodne prakse i da ako se usvoje, mogu bitno ugroziti kredibilitet NBS kao nezavisne institucije“, zaključuju u Svetskoj banci.
Gotovo identične zamerke imali su i u MMF-u u kojem su u prvi plan stavili smenu guvernera, viceguvernera i članova Saveta, „ne vodeći računa o procedurama i osnovama propisanim važećim zakonom“, zatim menjanje nadležnosti i postupak biranja članova Saveta i Izvršnog odbora NBS, kao i ukidanje prava na sudsku kontrolu funkcionerima NBS koji su razrešeni s funkcije, što predstavlja „ozbiljno narušavanje samostalnosti centralne banke“.
Iz MMF-a jasno poručuju i da odredba kojom je trebalo da se omogući kupovina hartija na sekundarnom tržištu „de fakto omogućava indirektno monetarno finansiranje javnog sektora, što predstavlja ozbiljan rizik po devizne rezerve NBS i devizni kurs“.
Britanski Fajnenšel tajms juče je izvestio da je nova vlada Srbije „pod naletom osuda“ iz inostranstva posle ostavke Dejana Šoškića, uz napomenu da je on „četvrti šef te institucije posle pada Slobodana Miloševića koji je bio prinuđen da ode pre kraja svog mandata“.
Agencija Blumberg, kao i Fajnenšel tajms, prenosi negativne reakcije Evropske unije, svetskih finansijskih institucija i stranih ekonomista na Šoškićevu ostavku i ukazuje da je prvi rezultat toga novi pad dinara na rekordno nisku vrednost, u situaciji kad „izgledi da Srbija dobije novi zajam iz inostranstva postaju sve bleđi“.
„Šoškić je verovatno iskočio iz voza pre no što je iz njega gurnut“, ocenjuje britanski list i piše da je novi premijer Ivica Dačić „jasno stavio do znanja da se protivi čvrstoj monetarnoj politici koju je vodio guverner i da je proteklih nedelja pretio da će ga smeniti“. List ukazuje na tvrdnju zamenika šefa Evropske unije u Srbiji Adrijana Martinsa da Evropska komisija nije bila obaveštena o nacrtu novog zakona.
„Usvajanje ovih amandmana predstavljalo bi značajan korak unazad u usklađivanju srpskog zakonodavstva sa Evropskom unijom“, ocenio je Martins u izjavi Rojtersu.
Agencija Blumberg ukazuje na Martinsove reči da predloženi zakon „izaziva duboku zabrinutost“ i da bi mogao da „ugrozi nezavisnost centralne banke“. Ta agencija navodi i poruku koju su klijentima Barkliz kapitala u Londonu uputili njeni ekonomisti: sporenje u Srbiji oko centralne banke i sve neizvesnija situacija u vezi s dobijanjem kredita od MMF-a dodatno otežavaju prilike pored postojećeg političkog rizika.
Piši-briši
U Svetskoj banci su bili zabrinuti i za izmenu zakona kojom bi se omogućilo da NBS kupuje državne hartije od vrednosti na sekundarnom tržištu, što bi otvorilo put tome da se devizne rezerve koriste za finansiranje raznih projekata, ali bar u ovom delu više nema razloga za brigu, pošto je partija Ujedinjeni regioni Srbije zatražila brisanje ove izmene. Inače, zanimljivo je da je ova, za Šoškića potpuno neprihvatljiva odredba, uvršćena u predlog izmena zakona sa znanjem URS-a. Zatim je Šoškić podneo ostavku, dobrim delom baš zbog toga, da bi odmah posle ostavke URS zatražio brisanje te odredbe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
