"Beograd na vodi": mnogo manje para i mnogo duži rokovi

Ipak, dve kule i promenada bi trebalo da budu gotove već za godinu dana, kako je pre mesec dana najavio Vučić, a da li će ta dinamika biti i ostvarena, videće se već na leto 2016. godine.

Ugovor o izgradnji Beograda na vodi, koji bi prema obećanjima gradonačelnika Siniše Malija trebalo da bude objavljen čim ga odobri Komisija za zaštitu konkurencije, predviđa i da će arapski partner Srbiji pozajmiti 90 miliona evra za preseljenje železničkih objekata iz Savskog amfiteatra i još 40 miliona evra za eksproprijaciju. Pod kojim uslovima će ovi zajmovi biti uzeti, uz kakve kamate i rokove otplate i da li će država morati da taj novac vraća i u slučaju da se stanovi ne budu dobro prodavali ili da ne budu ni izgrađeni, nije objavljeno.

Ta pitanja Danas je postavio i nadležnima, ali odgovore nismo dobili. Ministarstvo privrede se oglasilo nenadležnim, Ministarstvo finansija nije ni odgovorilo, Ministarstvo građevine nas je uputilo na direktora firme „Beograd na vodi“ Aleksandra Trifunovića, kojeg nismo dobili na telefon, dok su u Skupštini grada Beograda zatražili više vremena i odgovore obećali za danas ili sutra.

Organizacija Transparentnost Srbija juče je ocenila da se iz podataka objavljenih prilikom potpisivanja ugovora praktično ništa nije saznalo, upitavši da li bi bila ostvarena veća ekonomska korist da je postupak sproveden transparentno i uz učešće konkurencije.

„Ono što smo mogli da čujemo ili pročitamo značajno se razlikuje od onoga što smo slušali u prethodnih 18 meseci – umesto četiri godine, kako je u martu najavio premijer, odnosno 10 godina, što je najavljivao gradonačelnik Siniša Mali, rok za izgradnju je 30 godina. Iz onoga što je predstavljeno, deluje da je 'tuđeg novca' 150 miliona evra, a ne 3,5 milijarde evra. A da li je 'tuđeg novca' moglo da bude više, nećemo saznati jer nije bilo konkurencije“, navode u Transparentnosti.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Danas da je potpisano ulaganje od 300 miliona evra i najavljivanu cifru od 3,5 milijarde „teško povezivati, jer će se u početku graditi samo dve, tri zgrade“. Savić smatra da je ova investicija za tih nekoliko zgrada, a da će se za ostale objekte kasnije ulagati drugi novac.

– Rok od 30 godina za izgradnju je možda i dobar, jer će na taj način oni koji imaju primedbe kasnije moći da nešto promene. Neka buduća vlast će možda smatrati da taj projekat nije prioritet i da stvari treba uraditi drugačije. Bolje je i ovako, nego ambiciozno najavljivati da sve može da se završi za nekoliko godina. Uostalom, nisam siguran ni da ima neko ko bi hteo da odjednom investira 3,5 milijarde evra – kaže Savić, koji smatra da ne treba u svemu gledati samo negativne strane.

Mali: Profitom iz prve faze finansiraćemo drugu

Govoreći o visini ulaganja, gradonačelnik Siniša Mali je nakon potpisivanja ugovora, izjavio da će 300 miliona evra koje ulažu arapski partneri biti iskorišćeno za izgradnju prvih objekata, čijom će se prodajom onda finansirati izgradnja sledeće grupe zgrada i tako dalje, dok ne bude izgrađeno svih dva miliona kvadratnih metara. Pomenutih 300 miliona evra je, kako je objasnio, dovoljno za izgradnju 300.000 kvadrata, odnosno za podizanje velike kule, dve stambene zgrade, tržnog centra od 140.000 kvadrata i hotela, što bi sve trebalo da bude završeno u naredne četiri godine. Investitor ima obavezu da polovinu objekata – odnosno milion kvadrata – izgradi u prvih 20 godina. Ako u tome ne uspe, ugovor se raskida i zemljište, sada izdato na 99 godina, vraća se Srbiji. Mali je rekao i da će u slučaju da se prodajom prvih objekata ne obezbedi dovoljno novca za izgradnju narednih zgrada, arapski partner sam obezbediti nedostajuća sredstva.