"Iskorišćen sam za obračun čajetinske i republičke vlasti"

Bavim se ozbiljnim biznisom i samo me to interesuje. Sve što sam zaradio za 25 godina rada, uložio sam u PK „Zlatibor“, a državni organi utvrdiće šta je čije – kaže Cvetić, koji smatra da je njegova firma iskorišćena u političkom sukobu između opštine Čajetina i republičke vlasti.

– Vlasnički listovi bili su identični do 2011. godine, kada je lokalna samouprava to promenila da bi, verovatno, pretvorila to zemljište u gradsko građevinsko kako bi ga prodavala i ostvarivala prihode. Međutim, to rešenje je poništeno iste godine, ali lokalna samouprava se ponašala kao da je ono i dalje važeće – dodaje Cvetić, koji je poreklom iz zlatiborskog sela Ljubiša i čija kompanija posluje širom sveta, svedočeći da je „iz emotivnih i patriotskih razloga investirao u PK „Zlatibor“, kako bi doprineo razvoju tog kraja“.

– Kažu da to zemljište vredi četiri milijarde evra, ali to su pašnjaci koji ne vrede ni pet stotina evra po hektaru. Spreman sam da ga poklonim državi i neka ga ona proda po ceni od četiri milijarde evra, pa neka plati svoje dugove. S druge strane, ko god hoće – država, lokalna samouprava ili privatnik da doprinese razvoju PK „Zlatibor“ i poljoprivrede, pokloniću mu 50 odsto zemljišta i ta ponuda je otvorena. Kad sam došao u PK „Zlatibor“, tamo nije bilo nijedne krave, a sada na farmi ima više od 1.000 grla, a više od 800 kooperanata imaju od tri do 30 krava. Svake godine, deliću po hiljadu grla proizvođačima u Srbiji, jer oni nemaju novca da kupe ta grla i od njih ću otkupljivati mleko – poručio je naš sagovornik.

Na molbu da komentariše najavu o proveri privatizacija PK „Zlatibor“ Cvetić kaže da sa privatizacijom tog preduzeća „nema nikakve veze“ jer je, kako objašnjava, ona obavljena 2002. godine, a da je on, deset godina kasnije, kupio akcije kombinata.

– Država je privatizovala preduzeće i nemam pojma kako je to urađeno, ali bio bih srećan da se i to proveri. Kada je privatizovano 2002. godine, bilo je to društveno preduzeće koje je neko kupio. Nisam ga ja tada kupio. Preduzeće je tada bilo pred bankrotom, dugovalo je između pet i šest miliona tadašnjih nemačkih maraka, ali neko ga je kupio sa svim pravima i obavezama, a to zemljište nije moje, nego je vlasništvo moje firme – kaže Cvetić i dodaje da je nakon kupovine PK „Zlatibor“ od prvobitnog vlasnika nasledio gubitke od 1,7 miliona evra, dok su dugovanja i obaveze iznosile su 240 miliona dinara. Kupovinom akcija, kako navodi, izvršio je dokapitalizaciju od 270 miliona dinara, izgradio automatizovanu mlekaru, formirao farmu i isplatio mleko proizvođačima kojima je prethodni vlasnik dugovao za tri godine, zbog čega su oni prestali da predaju mleko. Tada se, kako je rekao, lokalna samouprava dičila time kako na Zlatibor dovode uspešne privrednike, a potom je poručio da se „kaje što je svoj imetak uložio u zlatiborski kombinat, zbog svega što se ovih dana dešava“.

– Novac koji sam uložio u PK „Zlatibor“ ne može da se vrati za 50 godina. Milijardu dinara godišnje plaćam proizvođačima za otkup mleka od čega živi veliki broj porodica, ali zbog svega što se dešava, spreman sam da sledeće sedmice obustavim otkup, zatvorim kombinat i da odem odavde. Dvadeset pet godina nisam podigao dobit moje firme, nego sam sve to uložio u Srbiji. Ako neko misli da može bolje od mene to da radi i u interesu ove zemlje, ja ću mu sve to pokloniti i biću srećan da se oživi PK „Zlatibor“. Spreman sam da sve to sutra zaključam i to ću najverovatnije da uradim. Ja sam najveći patriota u Srbiji, ali to ću uraditi i za to će saznati ceo svet – najavio je Cvetić, podsetivši da u Srbiji njegove firme sarađuju sa oko 3.000 kooperanata te da, osim sa Zlatibora, godišnje otkupljuje oko 25 miliona litara mleka u Srbiji, a za otkup voća u Milićevom Selu, kod Arilja, i u Blacu proizvođačima isplaćuje godišnje oko dve milijarde dinara.

– Moja kompanija se ne bavi trgovinom zemljišta, niti to namerava da radi, već otkupom i preradom mleka i voća i zastupa 30 najvećih svetskih kompanija u oblasti rashladne tehnike. Ne zanima me građevinsko zemljište, već želim da Srbiji pomognem da razvije poljoprivredu – poručio je naš sagovornik.

Na pitanje da li je u bliskim odnosima sa SNS, Cvetić kaže da „nema nikakve veze sa tom, ni bilo kojom drugom strankom“, te da „ni on, ni članovi njegove porodice nikada nisu bili ni u jednoj političkoj partiji“.

– Posle 25 godina rada, meni ne treba politička stranka. Ni meni, ni mojoj porodici. U oblasti hlađenja u Srbiji i u regionu zastupam vodeće svetske kompanije i to je za mene dovoljno. Radim dnevno u proseku od 18 do 20 sati i za ceo radni vek možda sam pet puta bio na godišnjem odmoru. Tako rade moja deca i moji saradnici – kaže Cvetić.

Cirkusanti

Na molbu da proceni šta će se dogoditi ako država utvrdi da PK „Zlatibor“ nije vlasnik spornih 2.213 hektara, Cvetić kaže da će takvu odluku poštovati i da će „otkazati otkup 80.000 litara mleka, pustiti krave sa farme i otići“.

– To nije nikakvo bežanje, ali odlično sarađujem sa svim evropskim zemljama od kojih mi mnoge predlažu da preselim svoju kompaniju kod njih i nude mi državljanstvo. Moja kompanija sarađuje sa celim svetom, a voće izvozim u najvećim svetskim supermarketima. Sve što sam zaradio, uložio sam u PK „Zlatibor“ i spreman sam da to ustupim tim cirkusantima i hohštaplerima koji će sve to ponovo da unište – kaže Cvetić i zaključuje: „U pitanju je cirkus iza koga se krije politički sukob lokalne samouprave i republičke vlasti“.

Neću prodavati zemlju

Ja nisam političar, niti me politika zanima. Imam stručne i ozbiljne ljude u mom timu, koje sam ubedio da ostanu u Srbiji, iako su dobili stipendije za doktorske studije u Japanu i SAD, ali sada mi je žao što se suočavaju sa glupostima. Nijedan centimetar tog zemljišta neću prodavati i, ponavljam, spreman sam da ga poklonim državi, pa neka ga proda i vrati svoje dugove, a ja ću zbog toga biti srećan čovek – saopštio je Cvetić.