Pre sedam godina, 20. januara 2008. jedan švajcarski franak vredeo je 50,41 dinara. Taj isti franak juče se menjao za 122,36 dinara. Dakle, u pitanju je rast od čak 143 procenta. U isto vreme, prosečna zarada je skočila za samo 35 procenata – sa 32.746 na 44.206 dinara. Ovo poređenje jasno pokazuje koliko je danas teže građanima da vraćaju stambene kredite koje su uzeli u vreme kada je kriza tek počinjala i verovatno je dobra ilustracija razloga zbog kojih oni sada traže od države da ih zaštiti od jačanja švajcarske valute i natera banke da im smanje rate.
Uprkos ovim zahtevima, rešenje za sada nije na vidiku, mada je premijer Aleksandar Vučić izjavio da „Vlada Srbije, u saradnji s Narodnom bankom i poslovnim bankama, pokušava da nađe najbolji način da se pomogne ljudima koji imaju kredite indeksirane u francima“. Šta to konkretno znači i kakav bi to „najbolji način“ mogao da izgleda, premijer za sada nije objasnio.
U komšijskoj Hrvatskoj, s druge strane, tamošnji premijer svoje rešenje jeste objasnio, i ono izgleda ovako: Vlada će doneti zakon kojim će kurs franka biti fiksiran na godinu dana na nivou od 0,83 evra, a sav trošak će podneti banke, a ne država. Zvuči jednostavno, ali pitanje je koliko je pravično, koliko svrsishodno, pa čak i koliko zakonito. Naime, čak je i sam predsednik hrvatske vlade Zoran Milanović potvrdio da je protiv ovakvog zakona moguće podneti ustavnu žalbu, a sebe opravdao rečima da je trebalo doneti „političku, državničku i tek na kraju stručnu odluku“.
Dakle, u Hrvatskoj će „švajcarski“ dužnici moći mirno da spavaju, uvereni da će banke iz svog džepa platiti skok franka, ali je moguće i da će se u tome prevariti. Banke koje nemaju običaj da plaćaju tuđe cehove, skoro sigurno će reagovati na sebi svojstven način – podizanjem naknada za održavanje tekućih računa, za podizanje novca, za prenos sredstava, za plaćanje komunalija, kao i kamata na sve nove kredite, pa će na kraju račun platiti svi građani Hrvatske, a ne samo onih 60.000 koji imaju kredite u francima.
U Srbiji, koja ima više stanovnika, a manje kredita u francima (22.000) nego Hrvatska, posezanje za ovako radikalnim, jednostranim i netržišnim rešenjem, verovatno nije ni u razmatranju.
Ako bi se, međutim, ispostavilo da banke nisu imale izvore u francima za kredite koje su odobravale u toj valuti, to bi značilo da one na rastu franka zarađuju ogroman novac, neuporedivo veći nego na kreditima u evrima, što bi onda otvorilo mogućnost da se primoraju na konverziju kredita u francima u kredite u evrima po nižem kursu od sadašnjeg.
U Hrvatskoj su udruženja građana zahtevala od vlasti da obelodane valute i iznose izvora sredstava banaka, a Danas je iste podatke tražio od Narodne banke Srbije, ali nam već dva dana nikakav odgovor ne stiže. Tako i dalje ne znamo da li su naše banke građanima odobravale zajmove u „švajcarcima“ koristeći franke kao izvor ili su koristile evre, što tvrdi ovdašnje udruženje korisnika kredita Efektiva.
Sama NBS se povodom franka oglasila samo jednim saopštenjem, iz kojeg se moglo zaključiti da prati situaciju, ali ne i da je spremna da reaguje na neki konkretan način.
Istina je i da su građani sami birali da uzmu kredite u švajcarskim francima, zanemarujući uporna upozorenja tadašnjeg guvernera NBS Radovana Jelašića da to ne rade. Vodili su se time da su kamate na ove kredite bile vrlo niske (u odnosu na kamate za zajmove u evrima), pa su mogli da uzmu veći kredit i kupe veći stan ili da uzmu isti kredit kao i u evrima, ali da plaćaju nižu ratu u dinarima.
Premijer Vučić je upravo i konstatovao da „Vlada Srbije ne snosi nikakvu odgovornost što su građani koji su uzimali kredite indeksirane u francima sada u problemu zbog jačanja te valute“. U Srbiji vrednost kredita indeksiranih u „švajcarcima“ iznosi oko 1,1 milijardu franaka, a 90 odsto korisnika je iz kategorije stanovništva, pokazuju podaci NBS.
Dveri: Primeniti mađarski model
Pokret Dveri juče je tražio da Vlada Srbije po hitnom postupku donese zakon kojim bi se zaštitili građani koji su se zadužili u švajcarskim francima, kao i u bilo kojoj drugoj stranoj valuti. „Država je u obavezi hitno da reaguje kao što je to uradila Mađarska, koja je naterala banke da vrate i limitiraju kurs švajcarskih franaka na dan odobravanja zajmova. Ako to može članica EU, zašto ne bi mogla Vlada Srbije?“, navode u pokretu Dveri, koji smatra da je država u obavezi da preuzme valutni rizik od građana.
Vlada Viktora Orbana je, da podsetimo, od početka krize donela nekoliko mera radi zaštite dužnika koji su imali kredite u francima. Između ostalog, pre nekoliko godina je doneta odluka da se klijentima omogući da fiksiraju iznos rate ispod tržišnog kursa forinte, ali su trošak tog poteza podelili banke, građani i država. U novembru 2014. Orban je odlučio da se svi krediti u stranoj valuti konvertuju u forinte, ali je to učinjeno po tržišnom kursu. Na taj način su i banke i dužnici sačuvani od prošlonedeljnog kursnog šoka. Mađarska je istovremeno pristala da bankama stavi na raspolaganje svoje devizne rezerve za valutne transakcije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
