Samo Bugarska lošija od Srbije

– Nivo poverenja u sindikate u Srbiji je svega 10 odsto, što nas stavlja na pretposlednje mesto u Evropi. Od nas su gori samo Bugari, njih osam odsto ima poverenje u sindikalne organizacije. Poljska, kao poznata sindikalna zemlja, negde je na sredini te liste – rekao je juče na sindikalnom forumu „Evropeizacija sindikata u Srbiji“ sociolog Srećko Mihailović. On je istakao činjenicu da kod nas postoje radnici i članstvo koji uopšte nemaju poverenja u sindikalne lidere, kao i da taj stepen poverenja ne prelazi polovinu članstva.

Iz ugla zemlje u kojoj je pre 35 godina jedan sindikalni pokret Solidarnost doveo do pobune protiv sovjetskog režima i napravio potpuni preokret na političkoj sceni Poljske, iznedrivši budućeg predsednika, profesor Ekonomske škole u Varšavi Rafal Tovalski govorio je o „velikim izazovima, i velikim očekivanjima“ s kojima se sadašnji sindikati susreću.

„Trenutno postoji problem sa velikim brojem nezaposlenih među mladima, netipičnim oblicima zapošljavanja, ali i manjkom samopouzdanja. Sada u Poljskoj svega 12 do 15 odsto članova sindikata ima među radnicima. Svetli momenat za sindikate bio je možda samo 2009. kada je zbog monetarne krize narod zatražio spas u nekoj od institucija“, rekao je Tovalski, na forumu u organizaciji Fondacije Fridrih Ebert.

On je podsetio da je čuvena Valensina Solidarnost osamdesetih imala 10 miliona pristalica, a da ih sada ima 850.000, kao i da su drugi sindikat po veličini u Poljskoj. „Oni su jako aktivni u političkom smislu, povezani su sa parlamentarnom opozicijom. Popularnost sindikata generalno u našoj zemlji je opala među radnicima, zbog toga što su prestali da se bave problemima zaposlenih, više su postali kao prave korporacije. To je pokazala i penziona reforma, kojom su svi bili nezadovoljni, ali štrajkova nije bilo. I to zbog nedostatka poverenja, koje će povratiti ukoliko počnu da deluju“, naglasio je Tovalski. On je naglasio da se ljudi ne angažuju dovoljni ne zato što se plaše, već zato što nemaju poverenja, a da je razlog što je to tako – taj što su sindikati u tranzicionom periodu podržali makroekonomsku politiku Vlade.

I dok su sindikati u Poljskoj osetili da nisu dovoljno jaki na nacionalnom nivou, okrenuli su se Evropskoj uniji i pokušaju da ojačaju članstvo Poljske u međunarodnoj zajednici, uticaj srpskih sindikalnih organizacija u procesu evropskih integracija je minoran. Bar tako je pokazalo istraživanje Centra za razvoj sindikalizma, koje Mihailović sproveo, kako kaže, na ne velikom, ali na prigodnom uzorku.

„Tri četvrtine ispitanika smatra da je uloga sindikata u približavanju EU mala, a samo jedan anketirani je rekao da je ona velika. Većina misli da se sindikati ne pitaju ništa. Dve trećine njih misli da je primena evropskih standarda i pravila u Srbiji loša“, naglasio je Mihailović. Između ostalog, istraživanje je pokazalo da je 98 od 100 njih reklo da bi socijalni dijalog trebalo da bude u centru strategije srpskog ekonomskog oporavka. Dostojanstven rad, socijalna pravda, borba protiv korupcije, kao i vladavina zakona i zapošljavanje takođe bi, prema mišljenju članova sindikata, trebalo da se visoko kotiraju na toj listi prioriteta.

Daleko smo od Evrope

„Mi preterujemo sa našim stavovima o evropeizaciji Srbije. Balkan je mnogo dalje od Evrope nego što se to Balkancima čini. Da li je onda moguća evropeizacija balkaniziranih sindikata? Nisu u stanju da se dogovore o najminimalnijim radničkim interesima. Kad razgovarate sa njima vidite spremnost da se reaguje, međutim, to traje samo do trenutka kada treba da se krene u akciju“, istakao je Srećko Mihailović.