Mlađan Dinkić, bivši ministar i lider URS-a, saslušan je juče u Upravi kriminalističke policije u okviru istrage koja se vodi o Nacionalnoj štedionici, potvrđeno je Danasu u vrhu MUP-a. Dinkić u UKP pozvan je u svojstvu građanina. Prema nezvaničnim informacijama, izjave povodom slučaja Nacionalne štedionice trebalo je da daju i Vladimir Ilić, član URS-a, i Vesna Arsić, nekadašnja najbliža Dinkićeva saradnica u Ministarstvu finansija.
Nakon saslušanja Dinkić je rekao da je u policiji proveo četiri sata dajući iskaz o Štedionici, pošto je u vreme reforme bankarskog sektora bio guverner Narodne banke Jugoslavije. Dinkić je rekao da je siguran da će ovaj slučaj za njega biti pozitivno rešen, jer ima čistu savest. Dodavši da mu je drago što je ovaj razgovor obavljen sada kada više nije u vlasti, on je napomenuo da je još pre rekonstrukcije Vlade tražio od premijera Ivice Dačića i prvog potpredsednika Aleksandra Vučića da se slučaj Nacionalne štedionice potpuno rasvetli u roku od godine dana.
Dinkićevo ime se od samog početka afere vezuje za Nacionalnu štedionicu, koja se nalazi na spisku 24 sporne privatizacije koje je Evropska unija dostavila Vladi Srbije 2011. godine. Savet za borbu protiv korupcije je još 2004. godine u svom izveštaju naveo da je Vlada Srbije odgovorna za to što je Nacionalna štedionica javnosti predstavljena kao državna banka, iako je zapravo bila pod kontrolom biznismena Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, a da je istovremeno toj banci mimo tendera dat veliki posao isplate stare devizne štednje i da joj je besplatno ustupljen poslovni prostor koji je pripadao ugašenom ZOP-u.
Ova banka je kasnije prodata grčkoj grupi EFG Eurobank, tako što je prvo državno vlasništvo sa većinskog prešlo u manjinsko, a onda je Vlada odlučila da i taj manjinski udeo proda.
Infrastruktura i poslovi koje je Nacionalna štedionica besplatno dobila zahvaljujući Narodnoj banci Jugoslavije i Vladi Srbije omogućila je da njeni akcionari ostvare ogromne profite.
Na samom početku država je bila vlasnik 62 odsto akcija NŠ-a, ali su ostali akcionari zatim sproveli seriju dokapitalizacija, koje Vlada nije ispratila, zbog čega je njen udeo pao na 37 odsto.
Ostali deoničari su zatim Eurobanci prodali svoje udele, ali je država u septembru 2005. odbila da to učini. Ipak, Grci su kasnije svoju ponudu poboljšali, tako da je 2006. godine Eurobanka za 35 miliona evra kupila i srpski udeo i tako postala jedini vlasnik te banke. Kako je Dinkić, tada ministar finansija, izjavio, država je u Nacionalnu štedionicu uložila 5,1 milion evra i to 1,2 miliona u novcu, a 3,9 u nekretninama ZOP-a, tako da je banku prodala za 7,5 puta više novca nego što je u nju uložila.
Transakcija
Bivši ministar privrede i finansija je rekao da je „najzad imao priliku da objasni sve u vezi sa Štedionicom i da skine ljagu sa svog imena“. Dinkić je podsetio da je država Nacionalnu štedionicu prodala za 7,5 puta više novca nego što je u nju investirala i da je ta banka u kratkom roku isplatila staru deviznu štednju koja je do tada bila zarobljena u državnim bankama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
