Problemi sa Grčkom uticaće na usporavanje evropskih integracija Srbije i drugih zemalja, čak i ako Atina na kraju izbegne bankrot i ostane u evrozoni, jer je logično da će se Unija pitati zašto bi sebi stvarala dodatne potencijalne probleme prijemom novih članica, kada već sa postojećim ima ovoliko poteškoća – kaže za Danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodrag Savić. Pa ipak, ako Grčka i bankrotira, ovaj stručnjak ne očekuje veće ekonomske potrese u Srbiji, jer obim trgovinske razmene između naše dve zemlje nije toliko veliki da bi prouzrokovao ozbiljnije posledice.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
– Grčke banke koje posluju ovde moraju osetiti neke efekte krize u matičnoj državi. One u Srbiji drže 14 odsto tržišta što nije mnogo, ali nije ni tako malo. Verujem onome što je rekla Narodna banka Srbije. Grčke banke u našoj zemlji jesu zasebna pravna lica, a ne filijale svojih matica. A i NBS je naučila nešto iz ranije krize, jer, setimo se da je 2010. Grčka takođe bila u problemu. Tada je NBS ustanovila mehanizme efikasne kontrole banaka, počev od njihove likvidnosti do kapitalne adekvatnosti, koja predstavlja sposobnost banke da izmiri svoje obaveze. Uz to, država Srbija garantuje za depozite do 50.000 evra visine, što znači da građani ne moraju da brinu, čak i u slučaju da grčke banke dođu u situaciju da ne mogu da same isplate štedne uloge – kaže Savić. On dodaje da bi se u tom slučaju te obaveze na kraju pretvorile u javni dug, ali da sami klijenti grčkih banaka – Vojvođanske, Alfa banke, Eurobanke i Pireusa – ne bi bili oštećeni.
Ipak, Savić smatra da postoje određeni rizici vezani za poslovanje ovih banaka. Prvi među njima je neizvesnost oko toga šta će uraditi grčka vlada, jer kako je potpuno neočekivano zatvorila sve banke u Grčkoj na nedelju dana, tako, kako kaže, niko ne može biti siguran da u nekom trenutku neće narediti svojim bankama da sav višak novca iz drugih zemalja preusmere u Grčku.
To onda dovodi do drugog problema, a to je psihološki faktor.
– Neki pesimisti bi mogli reći, „da ja ne bih razmišljao šta će biti sa mojom (grčkom) bankom, šta će uraditi Atina i ko će mi isplatiti depozit, ja ću sada da podignem svoju štednju i novac prebacim u neku drugu banku, za koju mislim da je sigurnija“. Dakle, postoji opasnost da bi klijenti sami mogli naneti štetu grčkim bankama u Srbiji prostim podizanjem novca – upozorava Savić.
Po njegovom mišljenju, to bi, nagomilano sa neizvesnošću oko poteza grčkih vlasti i uvezano sa problemom nenaplativih kredita koji pogađaju sve banke u Srbiji, pa tako i grčke, moglo napraviti prave probleme ovim bankama.
– Ja, kao profesor ekonomije, ne smatram da će do toga svega doći, ali sam dužan da to kažem, da ljudi ne bi posle govorili kako nisu na vreme upozoreni, kao kada je bio problem sa „švajcarcima“ – dodaje Savić.
Što se tiče udara na vrednost dinara, naš sagovornik ne očekuje veće probleme, jer su Srbiji najveći trgovinski partneri Nemačka i Italija, a ne Grčka, čija ekonomija i inače ima veoma malo učešće u privredi Evropske unije.
Uticaja na dinar bi ipak moglo da bude ako bi, kako kaže, grčke banke počele da povlače novac iz Srbije. To bi dovelo do manjka evra, što bi ojačalo ovu valutu na uštrb dinara.
– Ali, veći uticaj bi mogao da dođe posredno. Ako 5. jula Grci kažu „ne“ na referendumu, a ne bude razuma u Evropskoj uniji da se pronađe „sponzor“ koji će servisirati grčke dugove, jer Atina to sama jednostavno ne može da uradi, onda sledi bankrot. To znači da Grčka neće vraćati svoje dugove, da će izaći iz evrozone, a Angela Merkel je jasno rekla da bez evra nema ni Evropske unije. To bi ostavilo nesagledive posledice, jer bi se negativan scenario prelio na ugrožene zemlje Unije, Italiju, koja je peta ekonomija u EU, na Španiju, Portugal i druge – upozorava Savić.
Raste srpski dug u dolarima
Prema Savićevim ocenama, grčki bankrot mogao bi da dovede do pada evra u odnosu na dolar, što bi dovelo Srbiju u probleme. Naime, dobar deo javnog duga Srbije izražen je u dolarima, ali ga mi efektivno vraćamo u evrima, jer nam je dve trećine izvoza vezano za EU, pa u toj valuti i imamo prihode. To znači da bi pad evra u odnosu na dolar, direktno podigao visinu našeg javnog duga. Odgovarajući na slične kritike, premijer Srbije Aleksandar Vučić ranije se branio tvrdnjom da Srbija do sada nije pretrpela štetu zbog jačanja američke valute, pošto svoje dolarske obaveze plaća iz milijardu dolara kredita koji je dobila od Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ipak, na kraju će i taj kredit doći na naplatu. Opet u dolarima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
