Odluka Vlade Srbije da se minimalna cena rada poveća za 5,2 odsto naišla je na negodovanje kako sindikata tako i poslodavaca. Prvi, procenat povećanja smatraju Vladinom „nepristojnom ponudom“, dok drugima i taj iznos predstavlja veliki namet.
Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, ističe za Danas da je odluka Vlade ne samo neprihvatljiva za radne ljude već predstavlja i kršenje zakona.
– Podsećam da odredbe aktuelnog Zakona o radu na čije donošenje reprezentativni sindikati nisu imali nikakav uticaj, propisuju da minimalna cena rada treba da bude 137,9 dinara po radnom satu. Sa ovim povećanjem koje je odobrila Vlada, satnica će iznositi 121 dinar, što je znatno niže od iznosa predviđenog Zakonom o radu a koji su država i poslodavci doneli bez pristanka sindikata. Jedva čekam da se pojavi zvanično obrazloženje te odluke kako bismo mogli da pitamo Vladu kako je došla do te računice suprotstavljene zakonu koji je Skupština usvojila na njen predlog – kaže Čanak.
On dodaje da je procenat povećanja minimalne cene rada potpuno zanemarljiv i da kao takav ne može da utiče na poboljšanje životnog standarda radnika u Srbiji.
Iako ističe da je dobro što je posle dve i po godine došlo do povećanja minimalne cene rada, Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, ističe da je procenat povećanja nedopustivo mali.
– Najsiromašnijim slojevima stanovništva će minimalno povećanje cene rada značiti, ali je ono što je Vlada odobrila ispod svakog nivoa dostojanstva. Prostom računicom dolazi se do zaključka da je reč o povećanju od 700 do 800 dinara, što je zaista premalo. Problem predstavlja i to što je taj procenat utvrđen protivno aktuelnim zakonskim rešenjima. U svakom slučaju, način izračunavanja minimalne cene rada treba hitno promeniti jer čak i da je Vlada donela odluku da minimalna cena rada bude 137,9 dinara po radnom satu, to ne bi bilo dovoljno za obezbeđenje egzistencije radnog čoveka. Srbija je jedna od retkih zemalja gde se minimalna cena rada određuje paušalno. Umesto takvog načina obračuna potrebno je uvesti onaj koji bi se formirao na osnovu realnih troškova života odnosno vrednosti prosečne potrošačke korpe – naglašava Veselinović. U „Slogi“ ističu da povećanjem minimalne cene rada od samo šest dinara po radnom satu radnici neće moći da kupe ni litar mleka dnevno a kamoli da razmišljaju o uvećanju minimalne potrošačke korpe.
Sa druge strane, Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, ističe da povećanje minimalne cene rada neće dovesti do rasterećenja troškova privrede.
– Reč je o kontradiktornoj odluci. Vlada je proklamovala politiku štednje i u okviru nje je doneta odluka o smanjenju penzija i plata u javnom sektoru za deset odsto. Povećanje minimalne cene rada će izazvati povećanje plata. Takođe, rast minimalnih plata će dovesti i do povećanja drugih ličnih dohodaka. U takvoj situaciji ne vidim kakav efekat će imati mera smanjenja plata od 10 odsto. Ipak, iako nismo zadovoljni povećanjem minimalne cene rada, mi ostajemo pri našem ranijem stavu da ćemo poštovati odluku Vlade Srbije po tom pitanju ma kakva ona da bude – zaključuje naš sagovornik.
Inače, odluka o novoj minimalnoj ceni rada počeće da se primenjuje od 1. januara 2015. godine. Povećanje od 5,2 odsto dovešće do rasta minimalne zarade čiji će bruto iznos biti 28.430,50 dinara
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
