Smanjenje javnog duga tek u 2018.

– Vlada je prognozirala oporavak privrednog rasta od 1,5 odsto u 2016. i dva odsto u 2017, a stabilizaciju javnog duga u 2017. na 79 odsto BDP. Fiskalni savet je mišljenja da će dug nastaviti da raste do 2018. jer je rast BDP od 1,5 odsto teško dostižan, pa će učešće javnog duga u 2018. biti još veće, oko 85 odsto BDP-a, kazao je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, na jučerašnjem predstavljanju ocene Predloga budžeta Srbije za narednu godinu.

On je istakao da mere fiskalne politike u narednoj godini mogu da donesu trajno smanjenje državnih rashoda za 600 do 650 miliona evra, ali samo ukoliko se budu dosledno sprovodile.

– Smanjenje plata i penzija trebalo bi da obezbedi smanjenje rashoda za 400 miliona evra a pun efekat te reforme se očekuje u 2015. Smanjenje zapošljavanja u budžetskom sektoru za pet procenata umanjiće rashode za oko 100 miliona evra, ali će se puni rezultat osetiti tek 2016, objasnio je Petrović i dodao da će u narednoj godini, prema gruboj proceni, taj procenat dostići 2,5 odsto, te da je uz najmanju moguću stopu zamene onih koji odlaze u penziju, potrebno otpustiti 10.000 ljudi iz budžetski finansiranih institucija, kako bi se postavljeni cilj dostigao. Međutim, planovi za smanjivanje zaposlenih u budžetskom sektoru još ne postoje, što je rizično, jer je nekim sektorima potrebno rasterećenje.

Petrović je ocenio da je za uspeh mera ključno rešavanje problema javnih preduzeća, i obustavljanje davanja novih garancija za pokrivanje njihovih gubitaka.

– Ključno je da se nađe rešenje za Srbijagas i EPS, što bi značilo i rešavanje sudbine čitavog hemijskog kompleksa, Azotare, Petrohemije, MSK. Bitna je i privatizacija Železare Smederevo i reforma poslovanja Železnica Srbije. Međutim, definisane reforme javnih preduzeća ne postoje, što je dodatni rizik – kazao je Petrovioć i dodao da bi značajan pomak u tom pravcu morao da se napravi već u januaru i februaru, ukoliko se očekuje pravi efekat tih mera.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov kazao je da je izuzetno loše to što su za inicijalni rebalans budžeta za samo dva meseca promašeni rashodi za oko 40 milijardi dinara, jer pokazuje da Ministarstvo finansija nema kontrolu nad budžetskim korisnicima i nije u stanju da projektuje njihovo ponašanje čak ni u tako kratkom periodu.

Ko je u državnom sektoru

– Ne postoji spisak institucija koje čine državni sektor, mnoge agencije nisu obuhvaćene budžetom, niti postoji registar zaposlenih. Programski budžet koji imamo po prvi put najzahtevniji je sistem za primenu u praksi, a on je samo ispunjavanje forme sa 1.500 stranica programa i indikatora. On nije rešenje za nedostatke i pravu reformu budžetskog sistema. Bitnije i korisnije bi bilo da smo, umesto toga, dobili spisak institucija koje čine sektor države, tačan broj zaposlenih i njihovu strukturu – zaključio je Altiparmakov.