Smrt trgovačkog putnika (ili kratak pregled elemenata prekarnog rada)

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; } P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Zamislimo stoga jednu životniju situaciju proisteklu iz vladinog programa racionalizacije. Direktor srednje škole obaveštava nastavnika (zaposlenog na određeno vreme), da će mu uskoro uručiti otkaz. Naravno, sve će biti odrađeno po propisu i u skladu sa preporukama ministarstva prosvete u pogledu štednje. Nastavnik nema punu normu što ga i pored savesnog i marljivog rada, čini permanentno nesigurnim. Od kad se zaposlio pre tri i po godine, nastavnik neprestasno strahuje da li će mu ugovor biti produžen ili pak neće. Oseća da zavisi od milosti viših sila prvenstveno skoncentrisanih u obličju direktora škole. Klasični oblik prekarnog rada.

Inače, termin prekarijat dolazi od latinske reči precarius (nesigurno, neizvesno, ugroženo, nepredvidljivo, opasno, nestabilno, zavisiti od milosti drugog…) Radi se izgleda o sistemskom oboljenju od kojeg tenutno pati sve veći broj zaposlenih širom različitih varijeteta neoliberalnog kapitalizma. Prema Gaju Stendingu, britanskom profesoru ekonomije koji se prvi studiozno pozabavio ovim pitanjem, prekarnost predstavlja termin kojim su danas obuhvaćene radne biografije ogromnog procenta ljudi. Oni su pre svega žrtve fleksibilne eksploatacije iliti fleksploatacije (niske i nesigurne plate, nesigurna radna mesta, neredovni prihodi, veća prilagodljivost promenljivim zahtevima poslodavca…), ali su takođe i žrtve egzistencijalne prekarnosti (visoki troškovi života, povećani rizici od društvene isključenosti zbog niskih primanja, strepnja da li će naredna rata kredita biti isplaćena na vreme itd.)

Nesigurno radno mesto, uzgred i neadekvatno plaćeno, postaje standard budući da proizlazi iz fleksibilizacije radnog procesa. Ovakva situacija utiče na egzistencijalnu neizvesnost radnika kao i na materijalnu ugroženost njegove porodice, dok mu nepredvidljivost radne karijere opasno narušava zdravstveno stanje. Neprestana napetost u vezi otplate kredita te strah od gubitka posla, ali i nestabilno tržište rada, čine da radnik pristaje na apsolutnu zivisnost od milosti poslodavca. Na koncu, prekarni odnos na relaciji radnik-poslodavac pretvara se u iskorištavanje radnika od strane poslodavca, odnosno u podređenost radnika u odnosu na poslodavca.

Možemo pretpostaviti kako se prekarnost iz sfere radnih odnosa lagano seli u političku sferu unutar koje prekarizovani građanin-birač, ispošćen strahom i strepnjom od gubitka posla, stresiran zbog kamata koje rastu i apsolutno potčinjen promenljivim zahtevima poslodavca, bespogovorno pristaje na modus dominacije novog tipa. Prema sociologu Pjeru Burdijeu, prekaritet upravo predstavlja sastavni deo takvog jednog modela dominacije zasnovanog na uspostavljanju opšteg i trajnog stanja nesigurnosti čiji je cilj da primora radnike na potčinjenost i prihvatanje eksploatacije. Prema Burdijeu, krajnji osnov čitavog tog ekonomskog poretka pod firmom pozivanja na slobodu pojedinca jeste, zapravo, strukturalno nasilje koje vrše nezaposlenost i strah od otkaza, rečju – prekaritet.

Naš trgovački putnik, umro je kao prosvetni radnik onog trenutka kada je krenuo da od vrata do vrata prodaje svoju ličnost. Podlegavši dominaciji sistema (“dobro je samo dok nešto radim i dok imam kakvu-takvu platu”), prepustio se na milost i nemilost prekarizovanom radu. Koliko u ovom trenutku u Srbiji (i u svetu) egzistira prekarizovanih pojedinaca? Istraživanja prekarnog još uvek su u povoju. Ipak, to nikako ne znači da ćemo do prvih empirijskih rezultata čekati do narednog Prvog maja.