Odluka Međunarodnog monetarnog fonda od 23. februara da odobri zajam vredan 1,2 milijarde evra Srbiji je dobra vest. To vlastima daje pristup sredstvima iz preventivnog fonda u vreme kada one nastoje da reše pitanje budžetskog deficita i javnog duga. Međutim, značaj ovog zajma prevazilazi ekonomski aspekt: paket je takođe priznanje da je vlada ozbiljna u nameri da se izbori sa izazovima sa kojima se Srbija suočava i da pošalje jasan signal finansijskim i strateškim investitorima.
Teško pogođena katastrofalnim poplavama u maju 2014, srpska ekonomija se smanjila za dva odsto prošle godine, a u 2015. očekujemo skroman povratak rastu sa 0,5 odsto. Spoljne neizvesnosti, kao što su razvoj događaja u evrozoni, razgovori sa Grčkom ili promenljivost cene nafte, i dalje imaju snažan uticaj na srpsku ekonomiju. Iako je privreda Srbije i dalje okrenuta izvozu i stranim direktnim investicijama, za Srbiju bi bilo važno da razvije određenu otpornost na eksterne šokove.
Da li će se to postići, jako zavisi od uspešne implementacije strukturnih reformi i robusne fiskalne konsolidacije. To su uvek teške reforme, ali one donese dugoročne koristi. Vlada je napravila prve korake sa velikom odlučnošću, a stanovništvo je pokazalo jednaku odlučnost i strpljenje u prilagođavanju na promene: novi zakoni o radu, privatizaciji, stečaju, građevini i energetici predstavljaju značajan napredak ka privlačenju domaćih, regionalnih i međunarodnih investitora.
Ovo je praćeno čvrstom posvećenošću da se stvori poslovno okruženje kojim se cilja na ponovno pokretanje kreditnog rasta, bržu implementaciju infrastrukturnih projekata i unapređivanje standarda korporativnog upravljanja. Evropska banka za obnovu i razvoj sa ponosom ističe povezanost sa ovom inicijativom i podršku vlastima kroz regulatorni dijalog oslanjajući se na iskustvo i ekspertizu EBRD-a.
Jedno od pitanja koja predstavljaju najveći izazov za rešavanje u kontekstu napora za obnovu rasta je pitanje nenaplativih potraživanja (NPL-ova). Sa NPL-ovima koji su, prema zvaničnim podacima, dostigli 23 odsto kredita u oktobru 2014, Srbija je i dalje jedna od najteže pogođenih zemalja u regionu. Visok nivo NPL-ova predstavljatežak teret za banke, jer za obezbeđivanje od rizika moraju da izdvoje kapital koji im je inače jako potreban. U isto vreme, upravljanje NPL-ovima blokira značajne finansijske resurse i vreme, dok masa blokiranih sredstava sprečava banke da se fokusiraju na razvoj novih poslova.
Srbija je počela da rešava i ovo pitanje i EBRD, zajedno sa drugim međunarodnim finansijskim institucijama, nudi podršku u potrazi za praktičnim i održivim rešenjima. Važno je zauzeti holistički pristup i dati podjednaku važnost kako bilansima banaka tako i restrukturiranju preduzeća, kako bi se sačuvala preduzeća sa održivim poslovanjem.
Srbija je za EBRD jedna od najvažnijih zemalja u kojima posluje. Samo prošle godine smo uložili rekordnih 450 miliona evra u Srbiji i planiramo da ove godine održimo visok nivo angažovanja. Poseban fokus će biti na energetskom sektoru, još jednoj oblasti u kojoj Srbija ima potencijal da privuče značajne direktne strane investicije. EBRD je izrazio i interesovanje za učešće u privatizacionim postupcima. Imamo značajno iskustvo u pripremi preduzeća za privatizaciju i spremni smo da, uz privatne investitore, pružimo finansiranje zajmovima i dokapitalizacijama. Ova zemlja ima sve preduslove da krene napred ka održivom rastu, a EBRD ostaje spremna da je u tome podrži.
GLOSA
** Autor je direktor za Srbiju u Evropskoj banci za obnovu i razvoj
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
