Šta je još ostalo za prodaju?

– Moja velika ideja bilo je formiranje valutnog odbora, koji bi fiksirao kurs i onda praktično ne bi ni bilo monetarne politike. Među zemljama regiona, valutni odbor danas postoji u Bosni i Hercegovini, gde je uveden Dejtonskim sporazumom i Bugarskoj. Predložio sam i otvaranje obaveznih privatnih investicionih fondova za socijalno osiguranje, kakve smo uveli u Čileu, gde sada radi deset fondova i svako je dužan da u neki njih ulaže po deset odsto svoje plate. Čileanski sistem je sada već ogroman i ostvaruje prinos od preko devet odsto godišnje, dok su sistemi socijalnog osiguranja u Srbiji, Evropskoj uniji i SAD bankrotirali – ocenio je Henke, dodajući da bi privatne fondove na početku trebalo kapitalizovati tako što bi se javna preduzeća prodala i novac uložio u fondove.

Profesor Pravnog fakulteta i bivši potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus na to je replicirao ocenom da je Srbija zakasnila za uvođenje obaveznog privatnog osiguranja, jer više nema šta da proda osim jedne kompanije. Profesoru iz Amerike to nije delovalo smisleno rekavši da „i bez gledanja u podatke ne može da poveruje da država nema nikakvu imovinu koju bi mogla da proda“, pa je predložio „kreativna rešenja“ poput prodaje „elektrana ili vodovoda“.

– Proizvođač struje (EPS) i jeste ta jedna kompanija koju sam pomenuo – dodao je Labus, kasnije primetivši da je valutni odbor koji predlaže Henke, još jedino što Srbija nije probala u upravljanju kursom, ali da do sada ničim nije uspela da obuzda inflaciju.

Henkea je zanimalo i da li Fiskalni savet, telo zaduženo da kontroliše da li država poštuje zakonska pravila o fiskalnoj odgovornosti, može da kazni Vladu ako se ne pridržava propisa.

– Ne – objasnio mu je Pavle Petrović, predsednik Saveta, brzo dodavši da je to „evropski model“ u kojem nadzorni organ svoj autoritet crpi iz podrške javnosti za svoj rad, a ne iz kaznenih nadležnosti.

– Ove godine će budžet Srbije manje-više ostati u okviru cilja, ali naredne će biti velikih rizika. Biće nam potrebno veliko prilagođavanje, jer kada se pogledaju planirani prihodi i rashodi, Vladi nedostaje ceo jedan procenat BDP-a, što predstavlja popriličan rizik – rekao je Petrović, napominjući da je bitno da denacionalizacija bude obavljena tako da ne podigne javni dug iznad gornje granice od 45 odsto, određene fiskalnim pravilima.

Profesor Ljubomir Madžar je ocenio da je monetarna politika Srbije istovremeno i ekspanzivna i restriktivna, jer s jedne strane „imamo ogromnu inflaciju, tako da ne možete govoriti o restriktivnosti“, dok s druge strane „postoji veliki problem s likvidnošću, jer mnogi ne plaćaju svoje dugove pri čemu je država jedan od najvećih grešnika sa milijardu evra dugova koje ne vraća privredi“.

– Veliki deo prihoda otišao je u tekuću potrošnju. Mi smo jedna od retkih zemalja gde je domaća štednja oko nule. U proteklom periodu imali smo realni rast plata od oko 15 odsto, a rast produktivnosti od samo pet procenata, što je iscrpljivalo ekonomiju. Sada smo opet u problemu, jer se država zadužuje čak i kod komercijalnih banaka, kako bi finansirala tekuću potrošnju. Ne možete se večno zaduživati, jer u jednom momentu više niko neće hteti da vam pozajmljuje novac – istakao je Madžar, dodajući da se NBS nalazi u teškom položaju, jer „ako bude delovala restriktivno, firme će propadati, a ako bude delovala ekspanzivno onda će inflacija da skoči“.

Branko Urošević, savetnik guvernera Narodne banke, ocenio je da je Srbiji potrebna bolja organizacija u javnom sektoru, „tako da jedan posao ne obavlja pet ljudi“, već samo jedan čovek.

– Tako će u državnoj upravi raditi znatno manje ljudi, ali će biti dobro plaćeni za svoj posao. To će uticati na smanjenje moralnog hazarda, odnosno smanjiće se podsticaji za krađu, što će oboriti korupciju – naglasio je Urošević, koji se založio i za efikasniji obrazovni sistem.

U vezi s tim, profesor Ekonomskog fakulteta i savetnik premijera Srbije Jurij Bajec je dodao da je u razgovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom oko novog aranžmana, 80 odsto vremena posvećeno fiskalnoj politici, a samo 20 odsto monetarnoj, jer su u ovoj instituciji zadovoljni radom NBS. On je podsetio da u Srbiji nije bilo masovnih protesta kada je Vlada svojevremeno odlučila da zamrzne plate i penzije na dve godine, kao što se to dogodilo u Grčkoj, ali da se zato „ništa nije desilo“ ni kada je Svetska banka donela niz preporuka za reforme kojima bi se povećala efikasnost državne uprave i poslovnog okruženja, jer su svi u Vladi čekali da se poboljša situacija posle krize i da se nastavi kao i do tada.