Šta sprečava Srbiju da izvozi više

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Pogotovo su se ove tvrdnje odnosile na izvoz poljoprivrednih proizvoda za koje se verovalo da mogu biti konkurentni na tržištu Rusije, naročito u novonastalim okolnostima uvedenih sankcija redovnim snabdevačima ovog tržišta.

Iako se zabrana odnosi na više zemalja (SAD, Norveška, Kanada, Australija), sankcijama uvedenim u avgustu 2014. najviše je pogođena EU. Procena je da se od ukupno zabranjenih roba, 73 odsto odnosi na uvoz iz EU. Inicijalno planirano vreme trajanja zabrane je bilo godinu dana a ona se odnosila na proizvode iz kategorije voća, povrća, mesa i mleka kao i proizvode ribarstva. Sa stanovišta EU izvoza, zabrana pokriva 4,2 odsto ukupnog poljoprivrednog izvoza, ali je za pojedine proizvode daleko veće, poput voća i povrća (29 odsto), sira (33 odsto) i putera (28 odsto). Rusija predstavlja drugo po veličini tržište poljoprivrednih proizvoda iz EU, posle SAD, i u 2013. godini je vrednost tog izvoza iznosila 11,8 milijardi evra ili oko 10 odsto. Vrednost proizvoda na koje se ruska zabrana odnosi je u 2013. godini iznosila 5,1 milijardu evra i činila je 43 odsto poljoprivrednog izvoza EU u Rusiju.

Pri ovakvom obimu međusobne trgovine i upućenosti tržišta, realno je očekivati efekte zabrane uvoza poljoprivrednih proizvoda u Rusiju na unutrašnje tržište EU ali i ostalih učesnika međunarodne trgovine a za nas naročito bitno, tržišta susednih EU zemalja kakva je Srbija. Situacija se dodatno usložnjava činjenicom da između EU i Srbije praktično ne postoje trgovinske barijere i da je roba oslobođena carina prilikom uvoza. Političku dimenziju na relaciji EU – Srbija daje činjenica da imamo Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom. „The EU expects candidate and third countries to refrain from measures which are aimed at exploiting new trading opportunities arising from the introduction of the ban“. Ovakav stav EU na određeni način sprečava Srbiju da u većoj meri eksploatiše tržište Rusije i mogućnosti koje su se iznenada stvorile izlaskom EU kompanija.

I kao što se i očekivalo, u drugoj polovini 2014. godine i dolazi do naglog povećanja izvoza poljoprivednih proizvoda iz Srbije u Rusiju a pre svega mesa i mlečnih proizvoda. U kategoriji mesa, najveći rast izvoza beleži svinjsko, dok kod mlečnih proizvoda najveći rast izvoza ostvaruju sirevi. Ukupan poljoprivredni izvoz u 2014. u Rusiju iznosio 312 miliona dolara (u 2013. – 188 miliona dolara), suficit je dostigao cifru od 252 miliona dolara (a u 2013. – 132 miliona dolara) pa je očigledan uticaj koji je poremećaj na međunarodnom, pre svega tržištu Rusije, imao na izvoz iz Srbije.

* Autor je internacionalni konsultant Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i koordinator FAO-EBRD projekata u Srbiji