Štednja preko leđa najsiromašnijih

Sa dodatnim troškovima zbog poplava i opasnošću da zbog njih ove godine nećemo ni imati privredni rast, stezanje kaiša će očigledno morati da bude još veće. Do sada je na republičkom nivou urađeno relativno malo, te se glavni udari na džep građana očekuju u drugoj polovini godine, kada na snagu stupi smanjenje plata za 10 odsto u javnom sektoru, uvođenje platnih razreda i skoro sigurno smanjenje penzija od jeseni. U međuvremenu, primat u popravljanju bilansa preuzele su lokalne samouprave, koje su spas od smanjenih davanja iz budžeta pronašle u podizanju poreza na imovinu građana. Osim toga, neke su, na čelu sa Beogradom, lek pronašle u ukidanju svih javnih usluga i socijalnih davanja koja nisu obavezna, a puno ih koštaju.

Tako je beogradska lokalna vlast odlučila da svoje najsiromašnije penzionere liši novčane pomoći od 5.000 dinara, koju su sve do ove godine redovno dobijali na svaka tri meseca. Mada 1.300 dinara, koliko je to izlazilo na mesečnom nivou, mnogim građanima ne deluje previše, najstarijima koji dobijaju manje od 20.000 dinara penzije – nekad i mnogo manje – ovaj novac je bio od egzistencijalnog značaja.

Gradonačelnik Siniša Mali odlučio je da ukine i novac za Svratište za decu, koje brine o mladim beskućnicima, zatim pomoć za samostalan život odraslima i starijim licima sa invaliditetom, pravo na povremenu pomoć deci bez roditeljskog staranja, učenicima i studentima i đacima sa smetnjama u razvoju. Pravila su promenjena i za roditelje sa trojkama, četvorkama, petorkama, šestorkama i duplim blizancima, koji će sada moći da dobiju pomoć samo jednom godišnje i to 80 odsto od visine prosečne zarade.

Zaposlenim porodiljama je smanjena pomoć sa 50.000 dinara na 20.000, a nezaposlenim sa 20.000 na 10.000.

Objavljeno je i da Grad razmišlja da studentima i penzionerima ukine povlašćeni status u gradskom prevozu, tako da će oni verovatno skuplje plaćati mesečne karte, a pitanje je i da li će opstati odluka da stariji od 65 godina samo po simboličnoj ceni jednom godišnje overavaju legitimaciju.

Štednja o trošku najugroženijih izazvala je oštre kritike javnosti i brojne satirične komentare, ali najviše čudi u kakvom je ona kontrastu sa predizbornim obećanjima aktuelne vlasti.

I dok je glavni grad brzo posle izbora smatrao da je najbolji način za štednju da se smanje socijalna davanja, republička vlast je odlučila da joj to bude poslednji izbor. Tako je premijer Aleksandar Vučić rekao da se o smanjenju penzija neće razgovarati sve do oktobra, a da do tada cela vlada mora da radi na povećanju efikasnosti u drugim oblastima.

Prvo među njima je ukidanje solidarnog poreza i smanjenje plata za 10 odsto u javnom sektoru. Ova mera će najviše pogoditi srednji sloj, odnosno profesore, lekare, policajce i druge, pri čemu će, za razliku od solidarnog poreza koji se naplaćivao onima sa platama višim od 60.000 dinara, smanjenje obuhvatiti sve u javnom sektoru, osim onih na minimalcu.

Osim uvođenja platnih razreda koji bi takođe trebalo da smanje masu zarada iz budžeta, kada dođe oktobar, na red će doći i penzije. Ministar finansija Lazar Krstić je već najavio njihovo smanjenje, zbog čega ga je odmah kritikovao prvi potpredsednik vlade Ivica Dačić, a kako je rekao sam Vučić, i ministarka Kori Udovički takođe smatra da će penzije morati da budu smanjene.

Konačno, radi podsticanja novih investicija, biće promenjen i Zakon o radu, što znači manje otpremnine, a ako budu usvojeni sve glasniji zahtevi poslodavaca, i manje plate tokom bolovanja i godišnjih odmora.

Dva pisma penzionerima

Neposredno pred lokalne izbore 16. marta, prethodni gradonačelnik Dragan Đilas prestoničkim penzionerima je poslao pismo u kojem ih podseća da je za svog mandata uveo novčanu pomoć od 4.000 dinara, koju je dobijalo 100.000 građana sa najnižim primanjima.

U pismu je navedeno: „Znate da sam sa mesta gradonačelnika smenjen u novembru prošle godine. Znate i da je pomoć koju smo davali prestala da stiže na vreme… Privremeni organ koji danas vodi Beograd nije obezbedio novac za ovaj vid pomoći. Pitanje je ko će od vas, da li će uopšte i kada dobiti sledeću ratu, osim možda još jednom u jeku predizborne kampanje. Nažalost, isto je i sa dodatkom za trudnice i porodilje… a razmatra se i mogućnost ukidanja besplatnog prevoza za najstarije.“

Odmah posle Đilasovog pisma, na adrese tih istih penzionera stigao je i odgovor Siniše Malog, u kome se doslovno navodi: „Vlada Srbije me je pre tri meseca imenovala za predsednika Privremenog organa. Zatekao sam praznu kasu jer je bivša vlast zadužila naš grad za skoro milijardu evra!?… Odmah sam sproveo oštre mere štednje… ukinuli smo nepotrebne troškove i odustali od skupih političkih projekata od kojih narod nije imao koristi… Jedino nisam dozvolio da se „štedi“ na penzionerskim dodacima i socijalnim davanjima za najugroženije i decu. Vaše penzije su krvavo zarađene, na vašem radu se gradilo ovo društvo i tu nema šta da se štedi… Prva rata penzionerskog dodatka za ovu godinu biće isplaćena do sredine marta. Naši najstariji sugrađani će koristiti besplatan prevoz… gerontodomaćice, njih 770, svakog dana će obilaziti po tri penzionera koji su nepokretni ili slabopokretni… Planiramo otvaranje novih klubova za penzionere.“

Na kraju, Mali je dodao: „Beograd brine o svojim penzionerima. Zato vas pozivam da ne dozvolite da vas obmanjuju pojedini bivši političari koji vam šalju pisma i lažu vas da će zbog mera štednje u Beogradu pomoć penzionerima na bilo koji način biti uskraćena. To je netačno, a oni koji to rade spremni su da zloupotrebe svakog zarad jeftinih političkih poena… Ja sam ekonomista i nisam političar. Govorim samo činjenice i ne znam da obmanjujem ljude kao oni koji su vodili Beograd pre mene… Beograd je na vašoj strani i nikada vas nećemo izneveriti. Vaš, Siniša Mali.“

Platni razredi

Najavljeno uvođenje platnih razreda je mera kojom će se postići da se u različitim institucijama za isti posao prima ista plata, to jest da recimo sekretarica u nekoj agenciji prima isto koliko i sekretarica u ministarstvu. Iako bi bilo moguće da se platni razredi tako formiraju da masa zarada ostane ista, ekonomisti smatraju da bi najkorisnije bilo da se ona smanji, to jest da prosečna plata sekretarice u javnom sektoru bude manja posle uvođenja platnih razreda nego što je danas.