Možda najbolja slika i prilika tranzicione Srbije i puta koji je prošla od uvođenja kapitalizma naovamo jeste podatak da se čak 32,5 odsto vrhunskih biznismena nalazi u članstvu neke od političkih partija.
Među podacima koje je na međunarodnoj radionici u organizaciji Fondacije Fridrih Ebert, posvećenoj ekonomskim elitama u tranzicionim zemljama, izneo profesor Filozofskog fakulteta Vladimir Vuletić jeste i taj da je broj politički aktivnih privrednika u Srbiji nekada bio mnogo veći, čak 62 odsto, kao i da ih je 17,2 odsto pripadalo vladajućoj partiji.
Prema istraživanju Intune, koje je Vuletić predstavio učesnicima skupa u Beogradu, procenat političkih aktivnih biznismena u zemljama Centralnoistočne Evrope u poslednjih nekoliko godina znatno je manji od onog u Srbiji. Tako je, na primer, u Poljskoj, Slovačkoj i Češkoj svega 2,5 odsto onih top-biznismena koji pripadaju nekoj političkoj stranci, dok je nešto veći procenat takvih u Bugarskoj (7,5) i Mađarskoj (9,5 odsto).
Objašnjavajući ekonomski razvoj Srbije u tranzicionom periodu, Vuletić je napomenuo kako je kapitalizam u Srbiji stvoren kao „socijalni projekat države“, kao i da je „nova politička elita napravila sistem prateći svoje interese“. On je istakao kako dve trećine ekonomske elite, uključujući biznismene i njihove rođake, drži komandujuće pozicije u ovom sistemu.
Direktorka Centra za visoke ekonomske studije Kori Udovički rekla je da ekonomska elita u našoj zemlji igra veoma važnu ulogu, ali ne i odlučujuću, kao i da najveća krivica ide na račun političke elite. Poredeći BDP Srbije iz 2000. i 2011. sa onim iz 1989, Udovički je istakla kako naša zemlja beleži znatno lošije rezultate od zemalja u regionu.
„Srbija je 2000. ostvarivala tek 56 odsto BDP-a od onog koji je imala 1989. Taj procenat je u 2011. bio bolji, nekih 83 odsto, ali i dalje među najlošijim“, naglasila je Udovički. Srbija je ubedljivo najlošija u poređenju sa zemljama bivše SFRJ, jer je većina dostigla i prestigla taj nivo iz 1989. (osim Crne Gore i BiH, koje su pre dve godine bili na nivou od 95 odsto BDP iz 1989). „Lošije među centralno i južno evropskim zemljama od nas su jedino Moldavija i Tadžikistan“, napomenula je Udovički. Govoreći o tranzicionim godinama, Udovički je pomenula i privatizaciju, istakavši kako je pre deset godina bilo kompanija koje nisu bile uzimane u obzir za privatizovanje i kako su one vremenom postale opterećenje za budžet. „Od onih koje su sad u restrukturiranju samo neke će moći da budu spasene, kao što je to bio slučaj sa Fijatom“, rekla je Udovički na dvodnevnoj radionici Fondacije Fridrih Ebert.
Srbija, smatra Udovički, a to pokazuju i istraživanja, jeste i može da bude kompetentna na evropskom tržištu u mnogim oblastima, kada se pogleda izvoz, ali je napomenula kako je našoj zemlji potrebna strategija za privlačenje stranih investicija, plan kako da se pomogne domaćim preduzećima, ali i bolji obrazovni sistem.
Uspeh iz haosa
O iskustvu Mađarske, koja je u tranziciju ušla mnogo pre Srbije, govorio je Bela Golgoci sa Evropskog sindikalnog instituta. Mađarska transformacija, kako je rekao Golgoci, počela je još 1987. ili 1988. dok je socijalizam još bio aktuelan. Bio je to, istakao je on, haotičan period, ali je Mađarska imala manje-više vrlo uspešan proces ekonomske tranzicije. Golgoci je istakao veliku ulogu direktnih stranih investicija, dobre rezultate u izvozu, pre svega, dobara i usluga (Mađarska je među vodećim centralnoistočnim zemljama), ali i naglasio da je veliki problem i danas u ovoj zemlji korupcija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
