Tajkuni ugrozili bankarski sistem

Šteta koju će građani platiti u ovom konkretnom slučaju još nije poznata, jer je Vlada Srbije iz nepoznatih razloga odluku o sanaciji Srpske banke označila kao „poverljivu“. Ipak, zna se da je njen akumulirani gubitak prema poslednjim podacima dostigao 1,17 milijardi dinara, dok prema izjavi ministra finansija Dušana Vujovića, banka raspolaže sa „20 i nešto miliona evra“, što je iznos reda veličine 2,4 milijarde dinara.

Troškovi gašenja prethodne četiri propale banke, koje su platili poreski obveznici mere se stotinama miliona evra. Samo je Univerzal banka koštala bar 80 miliona evra, a pre nje su zatvorene i Privredna banka Beograd, Agrobanka i Razvojna banka Vojvodine. Kako je za Agrobanku država platila oko 400 miliona evra, smatra se da je do sada ukupan ceh po građane Srbije bio više od 800 miliona evra.

U svom izveštaju o rebalansu budžeta, Fiskalni savet je ocenio da će samo ove godine trošak za PBB i RBV biti 0,4 milijarde dinara, dok je za dokapitalizaciju Poštanske štedionice (koja je bila primorana praktično da „proguta“ PBB i Agrobanku) predviđeno novih pet milijardi dinara.

U većini ovih banaka kao stalni klijenti pojavljuje se četvorka biznismena koju čine Miroslav Bogićević (Farmakom), Goran Perčević (Interkomerc), Željko Žunić (Beohemija) i Dragan Đurić (Zekstra, Optika, Veterinarski zavod). Prema tvrdnjama upućenih bankara, u ovoj grupi jedino Žunić ima jak proizvodni portfolio i tržišnu poziciju i moguće je da će isplivati iz problema.

– Ali, zbog čega je dozvoljeno da banke zapadnu u takvu situaciju? Narodna banka Srbije zna tačno kakvo je stanje u svakoj banci u Srbiji. Ona ima uvid u rezultate stres testova, u podatke o deponentima banke, o strukturi odobrenih kredita, rizicima, i svemu drugom. NBS može u svakom trenutku da preduzme bilo koju meru kako bi sprečila da ugrožena banka zapadne u situaciju da ima veliki broj nenaplativih kredita ili da ima previše kredita odobrenih jednom licu ili grupi lica. Njeni instrumenti se kreću od najblažeg – slanja nalogodavnog pisma kojim se banka upućuje da obavezno preduzme određene radnje, pa do uvođenja prinudne uprave. Postavlja se i pitanje revizorskih kuća koje su sačinjavale izveštaje za sve ove ugašene i ugrožene banke i toga zašto NBS nije tražila naknadnu reviziju, na šta ima pravo. I drugo, ne može se dozvoliti da revizorske kuće u izveštajima skinu svu odgovornost sa sebe, a da pritom nisu dale negativna mišljenja, jer se u tom slučaju postavlja pitanje zbog čega onda one dobijaju 30.000, 40.000 evra godišnje od banaka – kaže izvor Danasa iz vrha srpskog bankarskog miljea.

Naš sagovornik ukazuje da odgovornost leži i na centralnoj banci koja mora da pruži saglasnost na imenovanje svakog člana upravnog odbora banke, a u praksi se dešavalo da na ove funkcije budu izabrani ljudi koji nemaju nikakvog iskustva u bankarstvu. Tako su u Srpskoj banci u Upravni odbor imenovani pomoćnik ministra prosvete Zoran Tubić, načelnik odeljenja za platni promet u Ministarstvu odbrane Slobodan Čikarić, načelnik odeljenja za finansije u Ministarstvu odbrane Nada Popović i Ljubiša Đurović, najpoznatiji kao tast Branka Ružića, visokog funkcionera SPS-a.

– Kada guverner da saglasnost za člana UO, onda se postavlja i pitanje da li je NBS odgovorna za taj izbor. Centralna banka ima pravo da odbaci bilo kog kandidata, jer se bez obzira na ispunjenje svih formalnih uslova, odluka na kraju donosi na osnovu reputacije predloženog člana. To ne znači da će biti odbačen samo onaj ko je nekad počinio neko krivično delo, već recimo i neko ko je u karijeri postupao nekonzistentno ili ko nije dokazan stručnjak za bankarstvo i finansije – kaže naš sagovornik.

Kad se uči na greškama

Za bankare je pozitivan primer Švedske, u kojoj „nije bilo finansijskih skandala još od devedesetih“ kada je zemlja prošla kroz krizu iz koje je izvukla pouke na osnovu kojih sada postupa. „U finansijama na sve može da se deluje preventivno. Ali mi stalno ponavljamo iste greške i nikada ništa na njima ne naučimo“, objašnjava naš izvor iz bankarskih krugova.