Zrenjaninski, sečanjski i žitištanski poljoprivrednici koji protestuju zbog novog zakona o državnom poljoprivrednom zemljištu i dalje se nalaze na magistralnom putu Beograd – Zrenjanin, kod Čente, gde se saobraćaj i juče odvijao jednom trakom. Na „barikadama“ je od prvobitnih 300 ostalo oko 60 traktora, a najuporniji poljoprivrednici dežuraju pored svojih mašina u nadi da će ih policija pustiti da dođu do Beograda.Zbog politizacije skupa neki odustaju, neki ostaju a jasno je da treba pomiriti suprotstavljene strane. Naredna godina, što se budžeta za poljoprivredu tiče, biće skromnija od ove i ratari moraju računati na kompromise.
– Došli smo u miru jer samo želimo Ministarstvu da predamo svoje zahteve, ali nam policija to ne dozvoljava i zato nismo mi ti koji blokiramo put, već policija. Ostaćemo ovde dok ne povuku zakon – izričit je poljoprivrednik Ljubosav Tomić iz Stajićeva.
Miroslav Kiš iz Asocijacije poljoprivrednika kaže da je to udruženje uputilo poziv premijeru da ih razume, poseti i sa njima razgovara.
– Poljoprivrednici su u svojoj prirodi optimisti, kako ulaze u proizvodnju svake godine a da ne znaju ni kakav će biti rod, cena i kome će prodati, tako su ušli i u ovaj protest. Ne povlačimo se sa puteva dok se zakon ne povuče. Namere su nam časne, ne odstupamo od ovog zahteva. Mora biti donet zakon koji će čuvati zemlju i seljaka – navodi Kiš za Danas.
Protest vojvođanskih ratara počeo je u utorak, 24. novembra a glavne zamerke odnose se na činjenicu da bi mogućnost da stranci kupuju državne oranice ugrozila srpskog seljaka. Poljoprivrednici potežu isti argument kao i Ministarstvo poljoprivrede, i tu se bar slažu obe strane, da je puno zemlje uzurpirano. Nelegalni korisnici niti plaćaju zakup državi, niti poštuju propise. Poznavaoci prilika kažu da u legalne tokove treba vratiti oko 300.000 hektara zemljišta. I sama ministarka poljoprivrede, na javnoj raspravi o zakonu o poljoprivrednom zemljištu, rekla je da 49 odsto, ili 240.000 hektara zemljišta u Srbiji nije izdato u zakup.
Evidentiranje zemljišta slaba je tačka u svemu ovome, a gledano na primerima nekih opština, to izgleda ovako – u opštini Žitište, prema podacima geodetske službe, ima 12.930 hektara državnih oranica a prošle godine u plan za licitaciju uneto je 7.628 hektara, dok je ove godine predviđeno da se na licitaciji nađe 6.338 hektara zemljišta. U opštini Kikinda prema podacima katastra bilo je 24.574 hektara državnih oranica. U svom godišnjem planu za davanje u zakup 2014. godine navedeno je 22.942 hektara a ove godine 16.438 hektara. U Zrenjaninu je evidentirano 36.737 hektara obradivih državnih oranica, a u ovogodišnjem planu za licitaciju istaknuto je da će biti 22.808 hektara zemlje. U opštini Titel, prema evidenciji iz ranijih godina, ima 5.683 hektara državnih njiva, a prošle godine u plan licitiranja ušlo je 2.279 hektara, dok je ove godine uvršteno 1.077 hektara oranica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
