Uređivanje berzanskog poslovanja zakonom od izuzetnog je značaja. Zakon treba da uredi pitanja funkcionisanja kao i pravila igre na berzi koja je tržišna institucija. Srbija je agrarna zemlja i preko novosadske Produktne berze već ima iskustva u ovoj oblasti, što je svakako prednost, ali dosadašnja znanja treba usavršavati – kaže za Danas Milan Prostran, agroekonomski analitičar, komentarišući Predlog zakona o robnim berzama koji je na jučerašnjoj sednici usvojila Vlada Srbije.
Njim se uvodi pravni okvir za razvoj robnih berzi i reguliše robno-berzansko tržište, eliminišu rizici u poslovanju i podiže stepen pravne sigurnosti. Kako je saopštila Vlada, „primenom ovog zakona uspostaviće se bolja organizacija sistema podrške poljoprivredi“ kroz tržišne mehanizme, ali će biti i smanjeni rizici u poslovanju poljoprivrednika i malih i srednjih preduzeća.
– Nama su potrebne berze sirovina, to su najčešće zrnaste kulture, žita kao su pšenica, kukuruz i ječam, zatim uljane kulture – suncokret i soja, kao i šećer. Srbija spada u zemlje koje su značajni proizvođači kukuruza i pšenice i ima veliku šansu da postane regionalni centar za trgovnu berzanskom robom u poljoprivredi. Zato je zakonsko uređenje berzanskog poslovanja od velikog značaja – kaže Prostran.
On ističe da se za berze, uvidevši njihov značaj i naše mogućnosti, i sam zalagao još u bivšoj Jugoslaviji i vodio zvanične pregovore sa čikaškom berzom da nam njeni stručnjaci pomognu u organizaciji i osavremenjavanju poslovanja na tržištu poljoprivrednih proizvoda. Iskustva stečena u radu novosadske berze treba iskoristiti i razvijati, navodi Prostran, jer Srbija, kada je o toj vrsti poslovanja reč, ima šansu da postane lider u jugoistočnoj Evropi, da stane rame uz rame sa londonskom, roterdamskom i budimpeštanskom berzom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
