Zbog velikog kašnjenja u realizaciji projekata gradnje Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koje je planirano da bude izgrađeno u selu Gorjani, na nekoliko kilometara od Užica, gradu preti opasnost da ostane bez 15,2 miliona evra namenjenih za tu investiciju. Krivaca za to je nekoliko, ali glavni su u bivšoj užičkoj vlasti, čiji predstavnici skoro da ništa nisu preduzimali kako bi poštovali preuzete rokove i obaveze grada.
Naime, Vlada Srbije je obezbedila 15,2 miliona evra tako što se zadužila kreditom od devet miliona evra kod Nemačke razvojne banke – KfW, a ostatak je namiren iz kredita EU. Obaveza države je da vrati te kredite, a grad se obavezao da će, posredstvom lokalnog JKP „Vodovod“, učestvovati u finansiranju sa pet odsto ukupne sume, što je oko 457.000 evra, te da će komunalno da opremi lokaciju, reši imovinsko-pravne odnose i stvori druge preduslove za gradnju koja je trebalo da bude završena polovinom naredne godine.
Kako preti opasnost da evropski kreditori odustanu od tog projekta, aktuelna gradska vlast im se, u više navrata za poslednjih nekoliko meseci, obraćala zahtevom da se rok za završetak gradnje utvrđen sporazumom, produži i da umesto polovinom naredne bude do kraja 2017. godine. Nemačka banka je izašla u susret tom zahtevu, ali se već mesecima i sa zebnjom iščekuje odluka nadležnih u EU. Ukoliko evropske institucije ne odobre produženje roka, grad će ostati bez veoma važnog objekta, koji bi rešio problem otpadnih voda i ublažio zagađenje reke Đetinje, posebno nizvodno od grada. Uz to, biće prinuđen da plaća i velike penale zbog neiskorišćenih kredita, a država će preusmeriti taj novac u druge projekte, van Užica.
Pripreme projekta započete su u vreme vlasti DS, kada je gradonačelnik bio Jovan Marković, a sporazumi i ugovori o finansiranju i gradnji potpisani su u vreme mandata njegovog naslednika – naprednjaka Saše Miloševića, koji je na tu dužnost došao nakon prekomponovanja lokalne vlasti po ugledu na sastav republičke vlade, a koga je kasnije smenio vrh SNS. Pregrupisavanjem političkih partija, nakon višemesečne krize u gradu, naprednjaci i socijalisti su uspeli da, polovinom avgusta prošle godine, izaberu za novog gradonačelnika Tihomira Petković, takođe naprednjaka. Poslednjih nekoliko godina, meštani Gorjana i okolnih sela, protivili su se gradnji, organizovali proteste, blokade puta i tražili zaštitu državnih institucija, smatrajući da će buduće postrojenje ugroziti njihovo zdravlje, posebno ukazujući na loša iskustva u održavanju sličnog sistema na Paliću. I pored toga, zamenik gradonačelnika Vidoje Drndarević je, u junu 2014. godine, u ime grada, potpisao sporazum o dobijanju predviđenog novca.
– U narednih mesec dana znaćemo da li ćemo nastaviti projekat Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Nažalost, od početka 2011. godine, radilo se krajnje neozbiljno na realizaciji, potpisan je ugovor kojim su JKP „Vodovod“ i grad preuzeli određene obaveze, a da pre toga nije rešen problem protivljenja građana koji žive u blizini planirane lokacije. Nije urađena ni nova studija uticaja na životnu sredinu i studija velikih voda, niti su rešavani imovinsko-pravni odnosi. Nisu stvoreni ni ostali preduslovi, poput prilaza lokaciji preko ili ispod železničke pruge, nije rešeno pitanje snabdevanja električnim energijom, kao ni mnogi drugi problemi. U trenutku kada sam došao na mesto gradonačelnika, kasnilo se 16 meseci sa dinamikom pripremnih i drugih radova – kazao je za Danas Tihomir Petković, gradonačelnik Užica.
Grad je zbog toga tražio produžetak rokova, a kao jedan od argumenata tome u prilog, navodi se da je za proteklu godinu urađeno mnogo više nego u prethodne tri.
– Obezbedili smo izradu studija, uradili veći deo priprema za eksproprijaciju, ali sudbina projekta zavisi od odluke institucija EU, odnosno od toga da li će dozvoliti da se rok za izgradnju produži do kraja 2017. godine – objasnio je Petković, dodavši da su njegovi prethodnici bežali od problema, posebno od nezadovoljstva meštana Gorjana.
Petković navodi da se, početkom februara, sastao sa predstavnicima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, nemačke banke i evropskih institucija i da je zatražio produženje roka, te da su predstavnici EU obećali da će stav o time saopštiti za dva ili tri meseca. Nakon toga, Skupština grada je odlučila da se nastavi realizacija projekta, bez obzira na protivljenje građana, uz uslov da EU odobri produženje roka za završetak gradnje.
– Do danas nismo dobili stav EU o tome. Nekoliko puta smo pisali potpredsednici Vlade Zorani Mihajlović, ljudima u Vladi koji su zaduženi za te projekte, kao i nemačkoj banci kako bismo se ponovo sastali, ali taj sastanak se odlaže mesecima i to je ono čega se plašimo – navodi naš sagovornik.
Na pitanje zbog čega EU odugovlači sa donošenjem odluke, Petković navodi da je najverovatnije „pojedinim telima velikog birokratskog aparata unutar EU potrebno vreme da se o tome izjasne, pre donošenja konačne odluke“.
– Obećano nam je da ćemo u narednih mesec dana imati konačan stav EU. Završili smo više od 75 odsto eksproprijacije i moramo da odlučimo šta da radimo, jer odvajamo novac za eksproprijaciju i trebalo bi da kupujemo zemljište. Gradska uprava i JKP „Vodovod“ su imali i dodatne troškove za izradu nekoliko studija koje su morale da budu urađene. Neshvatljivo je da se ugovor potpisao u julu 2014. godine, a da pre toga, iako se znalo da građani negoduju, nije započeta eksproprijacija, niti je urađena nova studija, nakon što je projekat izmenjen zbog promene tehnološkog postupka u postrojenju. Tada je bio dobar trenutak da se problem podigne na viši nivo i da se produži rok za okončanje radova – smatra Petković i dodaje da je grad glavni krivac, jer su lokalni funkcioneri sve vreme bežali od problema, ali i da krivaca ima i u republičkoj vladi, među onima koji su zaduženi za taj projekat, ali i u konsultantskim firmama nemačke banke.
– Broj meštana koji se i dalje protivi izgradnji postrojenja je sve manji i to nije najveći problem, već će biti presudno to da li će EU produžiti rok za završetak gradnje. Predstavnici KfW banke su to odobrili i nadamo se da će isto učiniti i EU – poručio je užički gradonačelnik.
On ukazuje da grad bez tih kredita neće imati mogućnosti da završi projekat.
– Čak i da smo krenuli sa gradnjom, ne bismo uspeli sve da završimo do sredine 2016. godine. Da smo počeli, imali bismo deo građevine, ali morali bismo da plaćamo penale zbog toga što objekat nismo završili u predviđenom roku i što nismo iskoristili ceo iznos novca – poručio je Petković i naveo da nisu poznati tačni iznosi penala u slučaju da evropske institucije odbiju produžetak roka.
Bez vraćanja para
Na pitanje Danasa šta će biti sa novcem koji je prikupljen od građana, nakon što je lokalno JKP „Vodovod“ povećalo cene vode i korišćenja kanalizacije kako bi servisiralo deo preuzetih obaveza u iznosu od 457.000 evra, Petković je rekao da nije realno da taj novac građanima bude vraćen. – Cena vode je povećana, iako je po sporazumu do sada trebalo više puta da bude povećana, kako bi se poboljšao rad „Vodovoda“ da bi kasnije mogao da održava to postrojenje. S druge strane, procene su da bi, izgradnjom tog postrojenja, cena vode sa sadašnjih 0,5 evra bila povećana na 1,5 do dva evra po kubiku – rekao je Petković.
Nema štete pod državu
– Hajde da sačekamo odluku EU, ali odustajanje od tog projekta bila bi velika šteta za grad i na to smo ukazali nadležnom ministarstvu i evropskim kreditorima, jer toliki novac grad ne bi mogao da izdvoji iz budžeta narednih trideset godina. S druge strane, ako EU odustane od projekta, država neće imati veliku štetu, jer će novac preusmeriti u druge projekte – objašnjava gradonačelnik Užica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
