Veća upotreba novih energenata donosi benefite

Na promociji te studije, održane u Aeroklubu u Beogradu, njene autorke, Maja Turković i Ana Brnabić, naglasile su da ona predstavlja i napor da se otvori javna debata i unapredi energetska politika. Studija obuhvata dijagnozu opšteg stanja u toj oblasti, kao i tekućih problema, ali pre svega je usmerena na predlaganje konkretnih mera u tri polja: uvećanje udela obnovljivih izvora energije u energetskom paketu, podizanje energetske efikasnosti, kao i uvođenje novih tehnologija kojima bi se smanjio stepen zagađenja prilikom korišćenja fosilnih izvora energije.

– Srbija je natprosečno snabdevena obnovljivim izvorima energije, ali se taj potencijal ne koristi dovoljno, što zbog nedostatka investicija, što zbog neznanja. Namera CIRSD je da ponudi drugačiji model razvoja, zasnovan na čistoj energiji iz domaćih ili regionalnih resursa. Srbija raspolaže beznačajnim rezervama gotovo svih konvencijalnih izvora energije, kao što su nafta i gas. Poseduje značajnije količine uglja lignita, međutim on je niskog kvaliteta i negativno utiče na zdravlje stanovništva i zaštitu životne okoline – istakao je Vuk Jeremić, predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj.

Navodeći zašto, između ostalog, treba razvijati obnovljive izvore energije, Jeremić je rekao da su projekti poput izgradnje velikih međunarodnih gasovoda dugoročni i u velikoj meri zavise od političko-bezbednosnih aspekata. On je dodao da je energetska politika zasnovana na termoelektranama u Srbiji doprinela niskoj produktivnosti i neadekvatnoj konkurentnosti ekonomije, demonstrirala energetsku neefikasnost i ugrožavanje zdravlja ljudi.

– Tranzicija na obnovljive izvore energije ne može biti momentalna, ali se može iskoristiti prilika ove godine, kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila ciljeve održivog razvoja do 2030. godine, i kada se sledeće sedmice očekuju zaključci velike konferencije u Parizu o klimatskim promenama COP 21. Ukoliko se opredelimo za neku vrstu zaokreta u energetskoj politici, možemo računati na podršku međunarodnih organizacija, finansijskih institucija, privatnog sektora i EU – smatra Jeremić.

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport naglasio je da je Srbija zabeležila ograničen napredak u korišćenju biomase, koja čini 60 odsto njenih obnovljivih izvora.

– Postoji veliki broj administrativnih barijera i prepreka, zbog kojih se odustaje od investiranja u obnovljive izvore energije, mada Srbija ima potencijala kada se radi o biomasi, energiji vetra, vode i sunca. Kada je reč o izveštaju Evropske komisije o zemljama kandidatima za članstvo u EU, Srbija je u okviru poglavlja 15, za oblast energetike, dobila preporuke da jača ulogu energetskih regulatora. Preporuka za Srbiju je i da se u toj oblasti više usklađuje sa zakonodavstvom EU i fokusira na energetsku efikasnost i konkurentnost na gasnom tržištu – rekao je Davenport.

Na prezentaciji studije govorila je i ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro i Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta.