Većina klijenata Fonda na listi najvećih poreskih dužnika

Upoređivanje podataka Poreske uprave i Fonda za razvoj pokazuje drastični nemar obe institucije u prošlosti i u potpunosti demantuje nedavne tvrdnje političara da „odluke u Fondu nisu donošene politički jer su kriterijumi i procedure bili veoma jasni i strogi – dobar biznis plan i dokazi o mogućnosti firme da vrati kredit koji traži“.

Kakav je biznis plan i kakav kriterijum je postojao za Zastava automobile – firmu koja za porez duguje 5,1 milijardu dinara, a za kredite Fondu za razvoj 4,5 milijardi. Ova firma je u restrukturiranju i uprkos svom imenu, više ne proizvodi automobile, jer je taj posao preuzeo Fijat automobili Srbija. Najveći deo ovih kredita obezbeđen je samo menicom, što znači da ako Zastava ne bude sama platila svoj dug, država neće imati načina da je na to natera.

Kakav je biznis plan i kakve dokaze o mogućnosti da vrati kredit dao Javor, firma koja je čak 20 puta dobila kredit Fonda, uzela ukupno 875 miliona dinara i nijedan dinar do sada nije vratila iako su svi njeni krediti dospeli za naplatu. Preduzeće Autosaobraćaj je uzelo četiri kredita. Sva četiri su dospela, nijedan nije vraćen, a svi su „obezbeđeni“ menicom.

Među 20 najvećih dužnika Poreske uprave iz grupe preduzeća u restrukturiranju, čak 17 njih je uspelo da ubedi Fond da im odobri kredite. Ni ove tri nisu prošle bez državne pomoći jer je njima Ministarstvo privrede ili ekonomije, kako se ranije zvalo, preko Fonda za razvoj odobrilo sve subvencije koje su im bile potrebne da bi nastavile da posluju sa gubicima.

Tih prvih 20 preduzeća u restrukturiranju za porez duguju više od 35 milijardi dinara, ili oko 310 miliona evra, ali država želi da javnost ubedi da je uprkos tome verovala u njihov „dobar biznis plan“. Zato im je odobrila 13,8 milijardi dinara kredita, što je oko 120 miliona evra. Mnogi od tih kredita još nisu dospeli za naplatu, ali i kad dođu, teško da će biti plaćeni. Naime, isti oni koji su ovim preduzećima odobravali kredite, doneli su i zakon po kojem firme u restrukturiranju ne mogu biti naterane sudskim postupkom da svoje dugove vrate. Tako da ni Fond ne može da ih tuži da bi dobio svoj novac nazad, a čak i kad bi mogao, verovatno mu ne bi mnogo vredelo, jer su mnogi od ovih kredita obezbeđeni menicama ili žirantima (koji su verovatno povezane, jednako „uspešne“ firme) ili ponekad hipotekama u čiju procenu valja sumnjati i koje je u ovoj privrednoj situaciji teško realizovati.

Koliko je Fond za razvoj naklonjen da razvija propale firme pokazuje i podatak da su 17 od 20 najvećih poreskih dužnika u Srbiji iz kategorije preduzeća u restrukturiranju od Fonda kredit dobili ne 17 puta, već neverovatnih 119 puta.

Ali, nisu samo ove firme imale „dobre biznis planove“. I preduzeća u stečaju su jednako impresionirala finansijske stručnjake u Fondu.

Recimo Sartid. Ta čeličana je 1997. dobila tri kredita ukupne vrednosti 792 miliona dinara. Taj sistem je sada u stečaju, od njega je ostala „ljuštura“ firma jer je imovina prošle decenije prodata Ju-Es stilu, koji ju je pogođen globalnom krizom, kasnije vratio Srbiji za jedan evro naknade. Vlada je posle toga u nekadašnji Sartid – sada preimenovan u Železaru Smederevo sipala malo više od jednog evra – zapravo 200 miliona puta više. Prošle godine, Fond za razvoj je ovom preduzeću koje svakim danom svog poslovanja guta sve više novca poreskih obveznika, dao kredit od 1,1 milijardu dinara. Pošto to nije bilo dovoljno, par meseci kasnije stigao je novi zajam od još jedne milijarde dinara. Davno ugašeni Sartid državi za porez i dalje duguje 6,8 milijardi dinara i po tome je peti na listi preduzeća u stečaju ili likvidaciji.

Pre njega, na spisku PU najveći dužnici među firmama koje su završile u stečaju su davno propale Beobanka, Investbanka, Astra banka, Beogradska banka ili Resavska, s tim što ove banke nisu bile klijenti Fonda.

Među propalim preduzećima koja su koristila sredstva ovog Fonda uz Sartid su još i brodogradilište Sava, koje državi duguje 511 miliona dinara, a dobilo je kredit od 103 miliona dinara, takođe 1997. Iste godine Fond za razvoj je odobrio firmi Porcelan iz Zaječara kredit od 137 miliona dinara, a na spisku PU ova zaječarska kompanija duguje 117 miliona dinara. Kredite Fonda dobila je i Srbijanka iz Valjeva i to u visini od 274 miliona dinara, dok je poreski dug ove kompanije veći od 86 miliona dinara.

Najveći dužnici među aktivnim firmama

Na spisku najvećih poreskih dužnika zaključno sa poslednjim danom septembra 2013. Zastava Oružje sa dugom većim od 6,2 milijarde dinara ubedljivo je prva. Kompanija Simpo iz Vranja državi na ime poreza duguje 3,8, a Sloboda iz Čačka 2,4 milijarde dinara. Više od milijardu dinara duga imaju i PPT Namenska i Krušik, a u prvih 10 najvećih dužnika su još i Simeks, Mera invest, IPM Zmaj, Niš ekspres i Luka Beograd.

Odložena sednica UO Fonda za razvoj

Sednica Upravnog odbora Fonda za razvoj na kojoj je juče trebalo da se odlučuje o dodeli kredita odložena je za sledeću nedelju. Privremenu obustavu dodele kredita iz ovih državnih izvora zatražilo je Ministarstvo privrede, koje je istovremeno objavilo i spisak klijenata Fonda. Prema podacima Ministarstva, Fond za razvoj trenutno upravlja portfolijom vrednim na papiru više od 217 milijardi dinara. Od tog iznosa, više od 40 odsto je potpuno dospelo, a nije naplaćeno, dok je dodatnih više od 20 odsto sredstava delimično dospelo sa kašnjenjima u plaćanju. Fond za razvoj je izdao i garancije vredne 79 miliona evra preduzećima koja nisu solventna.