Videćemo kako će da zaživi u praksi

Većinski vlasnik Vode Vrnjci, Zvonko Gobeljić, kaže za Danas da je novi zakon od obostranog interesa kako za zaposlene tako i za poslodavce.

– Zakon sam po sebi nije preduslov za progresivno zapošljavanje, jer ono zavisi od mnogih činilaca, u prvom redu od delatnosti poslodavca i ekonomsko finansijskih pokazatelja. Jasno je da se radna mesta otvaraju kada se zbog veće tražnje uvećava proizvodnja, kada se na tržište izbacuje novi proizvod ili raste izvoz. Pomak u tom segmentu mogu da daju neki drugi zakoni iz reformskog paketa. Ipak, činjenica da je ovim zakonom fleksibilnost radne snage uvećana, što će olakšati odluku menadžmenta da kada je potrebno, angažuje nove radnike, bez bojazni da u slučaju pada proizvodnje neće moći da smanji broj zaposlenih – kaže ovaj privrednik.

On dodaje da je na privrednoj sceni već duže vreme prisutna nepravda po formuli „što bolji – gori, a što gori – bolji“, zbog čega su uspešniji i savesniji bili pod daleko većim pritiskom. Uz to, dodaje „mi, koji prijavljujemo zaposlene, u dan redovno plaćamo zarade, sve poreze, doprinose i ostale obaveze prema državi, nismo do sada bili u istom položaju kao oni koji to ne čine“. Ukoliko se taj regulatorni okvir ustali, sigurno je da će interesovanje ozbiljnih investitora biti veće, zaključuje Gobeljić.

I Đorđe Momirović, vlasnik konfekcije „Mona“ i istoimenog hotela na Zlatiboru, kaže da je 25 godina posle zvaničnog uvođenja kapitalizma, konačno došao i jedan zakon u sferi radnih odnosa koji liči na kapitalistički.

– Ali, u kapitalizmu se podrazumeva da sve što se uradi, mora i da se plati, nezamislive su ovakve situacije kao kod nas, gde poslodavci mesecima duguju radniku zaradu. Ako u Americi isplata zakasni samo 15 dana, naplata se izvrši prinudno uz dodatnu, drakonsku kaznu – kaže Momirović i dodaje da već četvrt veka ima privatno preduzeće a da se događalo da plata zakasni najduže do pet dana.

On dodaje da podržava i delove zakona koji će doprineti suzbijanju sive ekonomije, ali kaže da bi to pre svega trebalo da bude posao za institucije.

– Poslednje što bi se našlo na udaru inspekcija su prodavci sa pijaca. Oni „krpicama“ ne mogu da ugroze ni jednu ozbiljniju firmu, niti u značajnoj meri osiromašuju državnu kasu. Treba imati na umu da su u tom poslu ljudi koji su izgubili radno mesto i koji nemaju drugi način da opstanu. A i zarada koju ostvare nije u potpunosti njihova, trebalo bi videti koliko tu ima reketa, mafijaških ucena. To su strašne priče. Ali ono gde bi odgovornost države trebalo da se iskaže, jeste naplata poreza od regularnih firmi. Meni je nedopustivo da se objavljuju spiskovi dužnika, na kojima su neke firme redovne, a da direktor finansijske policije nije podneo ostavku jer nije mogao da naplati dug od preduzeća koje ima ozbiljnu imovinu – objašnjava naš sagovornik i ukazuje da su sve druge države odavno obezbedile ulogu institucija koje odgovorno kreiraju poslovno okruženje.

Ponižavajuće

– Gorak ukus mi je ostavila vest da je u Srbiji obnovljena cena rada od 115 dinara po satu. To je sramno, ponižavajuće i ispod svakog ljudskog dostojanstva. Kako mislimo da obezbedimo uslove da radnik radi bolje, ako on za deset sati ne može da zaradi ni deset evra – kaže Đorđe Momirović.