Vlada ima šansu da konsoliduje ekonomiju

Što su te banke danas ugašene jeste dobra vest, ali su građani platili jako visoku cenu i mnoge mere su morale biti preduzete daleko ranije, kako bi sve manje koštalo. Još 2008., dakle pre krize, bilo je jasnih signala da u većini tih banka ima problema – bilo sa načinom upravljanja, bilo sa procenama kreditnih rizika. Dolaskom krize, ti problem su isplivali na površinu. Nadam se da su svi u međuvremenu izvukli pouke. Tu pre svega mislim na vlasnike, državu u nekim slučajevima, kao i na regulatora – kaže u razgovoru za Danas Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, rezimirajući dešavanja u bankarskom sektoru u 2014. godini, koju je obeležilo gašenje Univerzal banke i Privredne banke Beograd, spasavanje Srpske banke, pad kreditne tražnja, slabljenje dinara i pokretanje mera fiskalne konsolidacije.

Kažete da bi trebalo izvući pouke, ali aktuelna dešavanja sa Srpskom bankom, problemi sa Jubmesom i drugim bankama, pokazuju da i nismo izvukli previše pouka?

– Ista pravila igre treba da vaze za sve i da se dosledno primenjuju. U kapitalizmu firme i banke koje loše rade bankrotiraju. Naravno, zarad poverenja u bankarski sistem i finansijsku stabilnosti, posebna pažnja se mora posvetiti bankama koje su od sistemskog značaja. Mi smo zemlja u kojoj je odnos javnog duga i BDP-a u 2008. bio oko 29 odsto, a sada stižemo do 70 procenata i taj pokazatelj će nastaviti da raste do 2018. godine, tako da nemamo prostora za pogrešne procene.

Agencija za osiguranje depozita je posle gašenja državnih banaka, podigla premiju osiguranja koju plaćaju sve banke. Tako ispada da je zdrav bankarski sektor kažnjen zbog rada loših banaka, dok su građani duplo kažnjeni. Prvo jer su iz budžeta morali da plate gotovo milijardu evra, a onda ponovo, jer je država povećala bankama premiju osiguranja, pa ćete sada vi taj trošak da prenesete na njih?

– U pravu ste. Agencija je polovinom decembra prošle godine, na naše nezadovoljstvo, podigla premiju za osiguranje za 0,2 procentna poena za 2014. i 2015. godinu. Za nas u Rajfajzenu taj trošak je viši za preko dva miliona evra godišnje, pa će u te dve godine ukupan ceh dodatnog osiguranja biti skoro pet miliona evra. Kad se već solidarišemo u pokriću gubitaka, voleo bih da se i malo više pitamo. Do sada nismo bili pitani o tome kako se plaća ta premija osiguranja. Bilo je predloga da se visina premije dovede u vezu sa kvalitetom banaka, što je dobar put, ali to do sada nije urađeno. Rupa u Agenciji i budžetu je nastala jer smo do slučaja sa Univerzalom, praktično spašavali sve depozite u propalim bankama. Veliki broj tih banaka je plaćao znatno veće kamate na štednju nego što su plaćale dobre banke, pa smo mi ostali, i banke i poreski obveznici, nagradili deponente o štediše za moralni hazard.

Šta očekuje banke u 2015?

– Mislim da bi bila velika stvar kada bi bankarski sektor očuvao postojeći nivo kreditne aktivnosti. To će biti veliki izazov. Kreditiranje će početi da se oporavlja tek posle oporavka ekonomije, kada vidimo da kompanije imaju bolje bilanse, na osnovu kojih možemo da im odobrimo više kredita. Dakle, u 2015. ćemo u najboljem slučaju imati stagnaciju, a pribojavam se da će se kreditni pad nastaviti, imajući u vidu da u idućoj godini sa makroekonomskog stanovišta u najboljem slučaju možemo da očekujemo stagnaciju. Za banke nije dobra vest što i kod građana raste učešće loših kredita, posebno imajući u vidu da nas iduće godine čeka fiskalna konsolidacija i to će, svakako, kratkoročno imati negativne posledice. Naravno, te mere su dobre, i uz popravljanje uslova poslovanja i investicije u infrastrukturu i energetiku, trebalo bi da nas dugoročno izvedu na zelenu granu.

Bez reforme javnih preduzeća teško da će to biti dovoljno.

– Bez reforme javnih preduzeća, kako bi rekla mlađa generacija, džabe ste krečili. Džabe mi uzimamo i od penzionera i od zaposlenih u javnom sektoru, ako ćemo te pare nastaviti da sipamo u bunar. Onda bolje da ih nismo ni uzimali.

Budžetom za 2015. predviđeno je i smanjenje subvencija i novac za otpremnine. Da li budžet pokazuje odlučnost države da reformiše javna preduzeća i smanji izdatke, ili je to polovičan pokušaj?

– Ja bih državi dao kredit za nekoliko stvari. Izmene radnog zakonodavstva, stečaja, penzijskog sistema, inspekcijskog nadzora, izdavanja građevinskih dozvola su pravi put. Odluka da se smanje plate i penzije je iznuđena stanjem naših finansija i to je hrabra odluka. Takvu vrstu odluke je teško doneti i u mnogo razvijenim zemljama, a kamoli ovde. Mera je bila nužna, ali to nije dovoljno. Javni sektor treba staviti na noge i toga nema bez operativnog i finansijskog restrukturiranja. Što ne bude moglo da se proda od firmi koje se nalaze u statusu gotovo večitog restrukturiranja, moraće da bankrotira. I to će biti najteže sprovesti. Ova Vlada ima odličnu šansu a 2015. će pokazati da li će tu šansu iskoristiti.

Kako bankari gledaju na pad dinara, naročito kad se smanjuju i plate i penzije, država redukuje potrošnju, a većina kredita je u evrima?

– Blago rečeno, ne razumem napade na Narodnu banku zbog kursa. Nema te centralne banke koja može da ispravi fundamentalne probleme naše ekonomije, to što su nam još od vremena bivše Jugoslavije javne finansije u gotovo konstantom minusu i što manje izvozimo nego što uvozimo. Srbija izvozi svega 35 odsto svog BDP-a i po tome smo među najgorima u Evropi. Mađarska izvozi skoro 90 odsto svog BDP-a. Kada iz kapitalnog računa ne možemo da pokrijemo deficit tekućeg računa, deprecijacija je neizbežna. Po nama, umereno slabljenje dinara u 2015. bilo bi poželjno, pošto ne očekujemo inflatorne pritiske u narednoj godini, a zdravi deo ekonomije bi od toga mogao da ima koristi.

Inflatorne pritiske ne očekujete zbog pada tražnje, zato što ljudi nemaju novca?

– Ukoliko budemo imali dobru poljoprivrednu sezonu, na nivou proseka, i imajući u vidu mere fiskalne konsolidacije, inflacija neće biti tema. Naravno, biće potrebe da se ispravljaju regulisane cene.

Dakle, rast cena struje i gasa…

– Za nas kao građane i poreske obveznike važno je da se ta javna preduzeća (EPS, Srbijagas) i operativno i finansijski konsoliduju, a ne da imamo potrebu da njihova zaduženja i ubuduće pokrivamo garancijama na teret države.