Vučić: Protivili su se i Ajfelovom tornju, "Beograd na vodi" možda ni za 15 godina

Tokom sedamdesetak minuta koliko je obrazlagao Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinskih dozvola neophodnih za realizaciju Beograda na vodi, premijer Vučić je podsetio da je Beograd u poslednjih 70 godina imao nekoliko velikih projekata silaska na reku i da je za „srpski Menhetn“ postojalo više konkursa domaćih i inostranih arhitekata, poput projekta „Evropolis“ iz 1996. ili Varoš na vodi, koji nikada nisu realizovani.

Premijer je rekao da će realizacijom Beograda na vodi, koji je bio i izborni projekat SNS i njegov lični san, dobiti država i narod, a novac se neće slivati u, kako je naveo, „tajkunske džepove“. „Neki tajkuni su mogli da postanu vlasnici dela priobalja, ali sad im je posao pokvaren jer će država i narod da dobiju ovim projektom, a neće se novac slivati u njihove džepove“, rekao je Vučić, napominjući da je želja da se projektom „Beograd na vodi“ pokaže da taj deo grada uz Savu ne mora da bude najveće ruglo Beograda, na kome su doskora bile 52 olupine brodova i tri kanalizaciona ispusta od kojih nije moglo da se vidi ništa živo.

– Početak izgradnje dve stambene kule planiran je na leto ove godine, a paralelno će se raditi na projektima kule Beograd, tržnog centra i hotela, za koje se projekti očekuju u maju 2016. a izgradnja na leto te godine – rekao je Vučić, dodajući da u izgradnju Beograda na vodi treba uključiti što više srpskih kompanija i istaknutih arhitekata, urbanista, kao i da materijali za izgradnju treba uzimati iz Srbije, na primer, čelik iz smederevske Železare.

Najavio je da će gradonačelnik Beograda Siniša Mali danas pozvati na sastanak sve predstavnike Akademije arhitekata Srbije na razgovor o projektu Beograd na vodi i njihovim kritikama i da će se o učešću u projektu razgovarati sa srpskim firmama iako one neće moći sve same da rade jer nemaju potrebnu tehnologiju.

– To će biti uslov koji će biti i u ugovoru i to će biti poštovano u dogovoru sa arapskim investitorom – rekao je Vučić.

On je dodao da će realizacijom projekta ''Beograd na vodi'' biti obnovljene fasade zgrada u Savamali, spomenici kulture će dobiti izgled s početka 20. veka, a još lepši sjaj dobiće i hotel Bristol i zgrada Železničke stanice. Zgradi pošte u Savskoj ulici biti vraćena stara fasada. Podsetio je takođe da je na tom lokalitetu već za proteklih godinu dana na površini od 40 hektara uklonjeno 179 od ukupno 246 objekata, a za raseljavanje 86 porodica izdvojen je 51 milion dinara.

– Sredstva za uklanjanje tih objekata u prvoj fazi gradnje obezbedio je Grad Beograd u iznosu od 130 miliona dinara i potrebno je ukupno oko 880 miliona evra za kompletnu eksproprijaciju na mestu budućeg projekta „Beograd na vodi“, u prvoj fazi projekta – rekao je Vučić i podsetio na član 58 Ustava Srbije, koji dozvoljava oduzimanje svojine kad to predstavlja javni interes, uz naknadu po tržišnim uslovima i dodajući da zakon dozvoljava žalbu građana na takvu odluku, pa čak i žalbu Ustavnom sudu.

Poslanici vladajuće većine pohvalili su predlog zakona, najavljujući da će podržati leks specijalis, napominjući da od ovog projekta niko neće imati štetu, ali da će svi imati koristi. Opozicija, međutim, ne smatra da će cela Srbija imati koristi od tog projekta. Šef poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak zapitao je tokom skupštinske rasprave šta će građani Vojvodine imati od Beograda na vodi, osim lepog pogleda na Beograd sa vojvođanske strane, ali i koliko će to koštati građane Srbije i zašto Vojvodina dobija manje novca od glavnog grada.

– Grad Beograd ima 3,5 puta više novca od Vojvodine po glavi stanovnika i kako to da ne može da isfinansira ovakve stvari, pa Srbija plaća za „Beograd na vodi“, a Vojvodina je pod vodom i sama to mora da plaća – istakao je Čanak, konstatujući da su svi veliki projekti u Beogradu u prošlosti koje je Vučić pominjao u svom uvodnom izlaganju bili od javnog interesa i bili javna imovina, a da „Beograd navodi“ to nije.

Odgovarajući na Čankove primedbe, Vučić je ponovio da će korist od „Beograda na vodi“ imati građani svih delova Srbije, jer će taj projekat podići građevinsku industriju i razviti tercijarni sektor, a procena je da će se zaposliti između 15.000 i 20.000 ljudi. On je negirao i da zemljište ide u privatno vlasništvo.

Na Čankove optužbe da je Vojvodina pod vodom, premijer Vučić je rekao da je zbog kiša i cela Srbija pod vodom i da se tu radi o nemaru koji je bio prethodnih decenija. On je naveo i da se nada da će početkom maja biti započeta rasprava o finansiranju Vojvodine.

Lider Nove stranke Zoran Živković, najavljujući da će njegova partija glasati protiv leks specijalisa, ocenio je da je paradoks ovog zakona to što je projekat na vodi navodno od opšteg javnog interesa.

– Moje pitanje je kako to možete da oduzmete nekome privatnu imovinu, da je nadoknadite kako vam padne na pamet, a da onda posle par godina, ili nešto kraće, to isto prodate u privatno vlasništvo, verovatno i strancima. Gde je onda tu javni interes? Javni interes ne može biti u privatnom vlasništvu i to je suštinski paradoks ove teme. Prema tome, ceo zakon je protivustavan i nikako nije moguće da se „utera“ u Ustav. Postoji javni interes ako se ekspropriše nešto za vojne potrebe, državne, za saobraćaj i socijalu, za obrazovanje, ali ne za privatno vlasništvo – rekao je Živković, dodajući da se prodajom lokacija na Beogradu na vodi izbegava tender, jer je to u interesu investitora čije ime ne stoji u materijalu koji je dostavljen poslanicima.

Balša Božović, poslanik DS, naveo je juče da se iz uvodnog izlaganja premijera ne vidi i dalje zašto se jedan investitor stavlja u povlašćeni položaj, dok svi ostali moraju da poštuju sve zakone koji važe u Srbiji.

– Vlada Srbije pokušava da jednu grupu lica koja se dogovara sa investitorom unapred amnestira od odgovornosti za sve ono što će se dogoditi u aferi Beograd na vodi. Većina postoji za izglasavanje, a suština je što vlada na skupštinu prebacuje odgovornost zato što ima ideju da nečiji privatni interes nazove javnim. Niko ne može da se sakrije iza većine, a ukoliko je Agencija za borbu protiv korupcije rekla da je rizik od korupcije ogroman, to samo govori da će jednog dana pravosudni organi imati pune ruke posla kada je u pitanju ovaj projekat, koji je otimanje onima koji su dodatno osiromašili sa ekonomskom politikom vlade – naveo je Božović.

Premijer je istakao i da nije očekivao toliko veliki otpor projektu „Beograd na vodi“, koji, prema njegovim rečima, predstavlja napredak, modernizaciju i nešto najlepše. On je podsetio i da je takvih otpora bilo i u istoriji.

– Francuski umetnici su smatrali da Ajfelov toranj ne može da funkcioniše i da će se srušiti, a mnogu ugledni i bogati Francuzi prodavali su svoje stanove iz okoline Ajfelovog tornja. Izračunajte danas koliko su novca izgubili, a Ajfel je tvrdio da će njegov toranj biti najveća građevina koju je ljudska ruka sagradila. Ta Ajfelova kula danas donosi desetine miliona evra čistog profita i Parizu i Francuskoj“, naveo je Vučić, podsećajući da je i domaće stanovništvo opstruiralo izgradnju Palata Albanije, izgradnju Robne kuće u Knez Mihajlovoj ulici, a negodovanja je bilo i zbog izgradnje Beograđanke, koju je najznačajniji novinar tog vremena Nebojša Ćurčić nazvao „bolesnom palatom“.

Donošenje leks specijalisa o Beogradu na vodi, kako je objasnio Vučić, nije presedan, jer je takvih primera bilo još u prošlosti. To je rađeno i u SFRJ za svaki veliki projekat od nacionalnog interesa, a kao primer pomenuo je odluku o izgradnji auto-puta Bratstvo-jedinstvo. Vučić je pokazujući poslanicima „Službeni glasnik“ iz 1966. godine rekao da je leks specijalis za izgradnju tog auto-puta donet na predlog tadašnjeg gradonačelnika Branka Pešića, a odluka se odnosila na uslove korišćenja sredstava SFRJ.