Za domaćinstva najpovoljnije javno snabdevanje

Pritom, to može da bude i EPS Snabdevanje, ali u drugoj ulozi – kao snabdevač na slobodnom tržištu. U ovom segmentu se, međutim, neke velike promene ne očekuju jer su na javnom snabdevanju domaćinstva ostajala u većini zemalja u kojima je regulisana cena električne energije slična tržišnoj, a kod nas je ona ispod tržišne vrednosti – prosečna je 5,21 evrocent po kilovat-satu, bez uračunatog PDV-a.

Ipak, kako za naš list kaže Ljiljana Hadžibabić, članica Saveta Agencije za energetiku, može se desiti da snabdevači na slobodnom tržištu pripreme povoljniju ponudu i za neka domaćinstva sa određenim profilom potrošnje. Domaćinstva i mali kupci se, bar za sada, ne interesuju za promene koje će se na srpskom tržištu struje dogoditi od prvog januara. Tu se više očekuje inicijativa snabdevača zainteresovanih za ovaj deo tržišta.

Prema procenjenim podacima za ovu godinu, liberalizovano je oko 34 odsto srpskog tržišta električne energije, a pažnja snabdevača je usmerena na preduzeća koja već moraju da izaberu ko će ih snabdevati strujom. I privreda traga za najpovoljnijom ponudom, pa je više od 130 firmi promenilo snabdevača, odnosno napustilo EPS. Jedan lane, ostali od početka ove godine. EPS Snabdevanje je, podsećamo, zadržalo 96 odsto kupaca, a kao rezervni snabdevač još obezbeđuje struju za oko hiljadu firmi koje su i dalje na rezervnom snabdevanju. Zamišljeno kao mera da se privremeno, na kratak rok ali i po znatno višim cenama od onih koje važe na tržištu izađe u susret kupcima koji ostanu bez snabdevača, za ova preduzeća se rezervno snabdevanje poprilično odužilo – do kraja godine. Reč je o firmama u restrukturiranju i stečaju koje čekaju da njihova sudbina bude rešena. I, po pravilu, gomilaju račune. Šta će, kada je o snabdevanju strujom reč, sa njima biti od 1. januara, za sada odgovora nema.

– Krajnji kupci na godišnjem nivou ukupno troše oko 28 milijardi kilovat-sati električne energije. Domaćinstva troše oko 51 odsto, a mali kupci, među kojima su, recimo, zanatlije i razne ustanove, oko 15 procenata električne energije. Privreda i razne veće ustanove ili grupe ustanova poput škola ili bolnica, kupci koji struju mogu da kupuju samo na slobodnom tržištu, troše oko 34 odsto električne energije – ističe Hadžibabićeva.

Po tržišnim uslovima 14,2 milijarde kilovata

Po tržišnim uslovima, u Srbiji se kupuje i energija za nadoknadu gubitaka u prenosnoj i distributivnoj mreži, što je dodatnih oko 4,7 milijardi kilovat-sati godišnje. Ukupno, u Srbiji se po tržišnim uslovima proda oko 14,2 milijarde kilovat-sati električne energije, uključujući i energiju za gubitke, ali se otvorenost tržišta računa samo kao odnos energije koju su krajnji kupci kupili na tržištu – 9,5 milijardi kilovat-sati i ukupne potrošnje krajnjih kupaca – 28 milijardi kilovat-sati struje, objašnjava Ljiljana Hadžibabić.