Za tri godine gubitak 3,3 milijarde evra

Odlaganje donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji i uprošćavanja procedura u građevinarstvu onemogućilo je otvaranje 65.000 stalnih ili privremenih radnih mesta u građevinarstvu. Podaci za istraživanje prikupljeni su praćenjem podataka Republičkog zavoda za statistiku, Agencije za privredne registre, Katastra nepokretnosti i anketom među 726 menadžera građevinskih firmi koje posluju u Srbiji. Istraživanje je bilo fokusirano na to koliko komplikovane i dugotrajne procedure onemogućavaju realizaciju poslova u građevinarstvu.

Anketa je pokazala da je štetu pretrpelo 94,2 odsto kompanija i da je zbog nerealizovanih poslova šteta iznosila u proseku 176.000 evra po kompaniji, a zbog delimično realizovanih 291.000 evra. Navodi se i da bi realizacija zakočenih poslova u građevinarstvu značila otvaranje više od 21.500 privremenih ili stalnih radnih mesta u toj privrednoj grani godišnje.

Među procedurama koje su bile najveća prepreka u realizaciji poslova menadžeri su na prvo mesto stavili građevinske dozvole i prikupljanje dokumentacije za njih, koje predstavljaju problem za polovinu ispitanika. Svaka četvrta kompanija ima problema i kod dobijanja lokacijske i upotrebne dozvole, a iza toga postoje i značajni problemi kod dozvola za dogradnju ili nadogradnju objekata. Istraživanje je pokazalo da proizvođači i uvoznici građevinskog materijala imaju problem sa sertifikacijom proizvoda u građevinarstvu i da na stotine gradilišta u Srbiji stoje i čekaju ateste za savremene materijale. Sa druge strane, izvoznici građevinskog materijala plaćaju sertifikaciju svojih proizvoda dva puta, jednom u Srbiji, drugi put u Evropskoj uniji, zato što standardi za sertifikaciju proizvoda u Srbiji nisu usaglašeni sa standardima EU i to povećava cenu materijala.

Mreža za poslovnu podršku ocenila je da je neophodno da se donese novi zakon o planiranju i izgradnji po hitnom postupku i usaglase sertifikacije građevinskih materijala i opreme u Srbiji sa onim u zemljama EU, jer će u suprotnom i naredna godina biti „izgubljena“ za građevinarstvo. U Srbiji ima oko 70.000 građevinara zaposlenih u 6.500 građevinskih firmi, dok je još oko 15.000 radnika angažovano u industriji građevinskog materijala.

Ekspert za strane investicije Mahmud Bušatlija kaže za Danas da podaci do kojih je došla Mreža za poslovnu podršku jasno ukazuju koliko je nedostatak adekvatne zakonske regulative unazadio građevinsku industriju Srbije.

– Smatram da je obavljeno istraživanje dalo ispravne rezultate do kojih se došlo primenom određene metodologije a ne nagađanjem. Reč je o ozbiljnim ljudima iz struke koji znaju na koji način da provere ispravnost podataka. Ipak, smatram da je cifra od 3,3 milijarde evra koje su navodno građevinska preduzeća izgubila nerealna. Bilo bi nerealno i da je rečeno da se radi o sumi od 1,5 milijardi evra. Sa druge strane, u potpunosti verujem u ispravnost podatka o izgubljenom broju radnih mesta. Generalno gledano, ispitivanje pokazuje da idemo stranputicom kada je reč o građevini naročito o njenoj operativi – zaključuje Bušatlija.

Daleko je zelena grana

– Nedonošenje adekvatnih zakona i loša privatizacija su uslovili da Srbija praktično ostane bez građevinske operative. U ovom trenutku u tom segmentu nemamo nijedno preduzeće koje ima više od 300 zaposlenih. Jedini način da se ponovo izađe na „zelenu granu“ je da se ta operativa ukrupni i da se naravno donesu zakonska rešenja koja bi omogućila nesmetan rad i dobijanje poslova građevinskoj industriji – kaže Mahmud Bušatlija.