Gotovo godinu dana nakon najave ministra odbrane Bratislava Gašića da će Vlada, tokom 2015, u domaću vojnu industriju da investira 70 miliona država napokon, ako je suditi, opet prema Gašićevoj izjavi na prošlonedeljnom sastanku sa direktorima fabrika namenske proizvodnje, počinje da realizuje najavu o ulaganjima u preduzeća odbrambene industrije Srbije.
Doduše, ne u predviđenom obimu i lane obećanoj dinamici, daleko od toga, ali srpski oružari u čije fabrike i devastirane, neretko i NATO projektilima porušene pogone godinama, pa o decenijama unazad nije ništa ulagano, nijednoj investiciji „u zube ne gledaju“. Naprotiv…
Tako će Zastava oružje, od najavljenih šest, od države uskoro dobiti četiri miliona evra, namenjenih ekskluzivno osavremenjavanju proizvodnje i podizanju efikasnosti u proizvodnom procesu. Direktor Zastave oružja Milojko Brzaković za naš list kaže da će ta fabrika dva miliona evra dobiti odmah, dok će preostala dva na fabrički račun „leći“ nešto docnije.
– Taj novac ćemo uložiti u kupovinu opreme za osavremenjavanje tehnologije, odnosno za podizanje proizvodnje svih cevi iz našeg proizvodnog programa (puščanih, mitraljeskih…) na viši tehničko-tehnološki nivo. Istovremeno ćemo nabaviti i opremu za otklanjanje tzv. „uskih grla“ u proizvodnji, što treba da nam obezbedi stabilnost proizvodnog procesa, a time i podizanje kvaliteta naših proizvoda, ističe Brzaković.
Osvrnuvši se na one delove medijskih izveštaja sa prošlonedeljnog sastanka u Ministarstvu odbrane, prema kojima je Zastavi oružju dozvoljeno da proda pogon „Sivi dom“, u kojem su nekada pravljeni mitraljeze, a u kojem je sada, u svojstvu „podstanara“ smeštena fabrika za proizvodnju priključnih vozila (automobilskih prikolica) Zastava Inpro (preduzeće koje upošljava invalidne radnike, koje uskoro treba da bude prodato francuskom poslovnom partneru, te mu treba imovina, Brzaković pojašnjava da će država, u stvari, oružarima da plati taj poslovni prostor, te da će novac od te transakcije biti uložen u izgradnju nove proizvodne hale, površine 2.000 kvadratnih metara, i fabričke energane.
Inače, Bratislav Gašić je na sastanku sa direktorima fabrika namenske proizvodnje rekao da će u domaću vojnu industriju da budu uvedene neke fabrike koje do sada nisu bile deo te industrijske grane. Upućenima je već poznato da država, odnosno Ministarstvo odbrane planira da preuzme delove kruševačkog Trajala, Zastave kamiona, gde bi se proizvodila neborbena vojna vozila, zatim FAP iz Priboja, u kojem bi se takođe pravili kamioni za vojne potrebe, te trstenička Prva petoletka, koja već ima namensku proizvodnju. U tom kontekstu pominju se i „14. oktobar“ iz Kruševca i još neke firme.
Na prošlonedeljnom sastanku sa direktorima domaćih vojnih fabrika najavljena su i ulaganja u dva najveća domaća tehničko-remontna zavoda, „Moma Stanojlović“ iz Beograda i TRZ „Kragujevac“. U prvom bi, kako je preliminarno dogovoreno prilikom nedavne posete državno-privredne delegacije Srbije Moskvi, trebalo da se remontuju ruski helikopteri, što je za sada najizgledniji posao kad je gromoglasno najavljivana srpsko-ruska vojnotehnička saradnja u pitanju. TRZ „Kragujevac“, ili „Medna“, prema nazivu klisure u kojem je smešten nadomak Kragujevca, s druge strane, najveći je zavod za remont municije i tehničko-eksplozivnih sredstava na Balkanu, u kojem je NATO, pre desetak godina, finansirao uništavanje više od milion pešadijskih mina sa prostora bivše SFRJ.
Zaposleni u domaćoj vojnoj industriji koja je, većim delom, kako-tako preživela dosadašnju više nego neuspešnu tranziciju srpske privrede, voleli bi da najave o ulaganjima u tu delatnost nisu deo propagandne (predizborne) kampanje aktuelne vlasti, već iole ozbiljniji plan oporavka i daljeg razvoja namenske proizvodnje koja je, i ovakva kakva je danas, jedan od značajnijih srpskih izvoznih brendova.
Nema afere u poslu sa Egiptom
Komentarišući navodne zahteve da se pokrene postupak protiv onih koji su „upropastili“ posao Zastave oružja sa Egiptom, generalni direktor te fabrike Milojko Brzaković kaže da u tom poslu „nema nikakve afere“, već da se radilo o „određenim propustima“, te da će kragujevačka fabrika 12.000 pištolja (CZ 999), prvobitno namenjenih Egipćanima, a koje su oni odbili da prime, uskoro prodati drugom inostranom kupcu, i to po većoj ceni od one ugovorene sa partnerom u Egiptu.
Egipat je tradicionalno, tvrde poznavaoci ove problematike, nepouzdan kupac, gde se međunarodni tenderi neretko raspisuju tek formalnosti radi, odnosno nakon što „bereta“ ili „glok“ ili neka treća moćna svetska kompanija „izlobiraju“ posao, nakon čega se ostalim ponuđačima traži, a po potrebi i pronalazi „dlaka u jajetu“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
