Zbog solarnog parka odšteta 160 miliona evra

Kako nam objašnjava Igor Vukmirović, direktor Onegiga Solar Park Incubator, firme registrovane u Srbiji, koju je formirala američka kompanija Securum Equity Partners za potrebe izgradnje solarnog parka u našoj zemlji, te dve firme su 26. oktobra prošle godine potpisale „Krovni sporazum o međusobnim pravima i obavezama u vezi sa ulaganjem u obnovljive izvore energije i izgradnju solarnih parkova u Srbiji“.

– Prema odredbama tog sporazuma koji su sa srpske strane potpisali ministarka energetike Zorana Mihajlović i ministar finansija Mlađan Dinkić, Onegiga treba da izgradi solarni park ukupne instalisane snage od 1.000 megavati, na površini od tri hiljade hektara. Celokupna investicija je vredna 1,75 milijardi evra uz našu obavezu da se projekat završi do 2015. godine. Da bismo realizovali investiciju Vlada Srbije nam je dodelila zemljište na jugu Srbije, tačnije 30 hiljada hektara zemlje, na kome je trebalo da lociramo pogodne parcele za izgradnju solarnog parka. Problem je u tome što smo od Vlade Srbije dobili potpuno neadekvatno zemljište, odnosno samo površina od 135,5 hektara je zadovoljavajuća i na njoj mogu da se grade paneli. Međutim, postavlja se pitanje šta je sa ostatkom adekvatnog zemljišta za izgradnju panela, koje na teritoriji koja nam je ponuđena, ne postoji – naglašava Vukmirović.

On ističe da se nakon tehničke procene koju su sproveli inženjeri, ispostavilo da većina predloženih parcela ne ispunjava potrebne tehničke kriterijume za izgradnju solarnog parka.

– Štaviše, mi smo kao investitor izvršili dodatne analize. Izgradnja solarnog parka zahteva površine zemljišta koje moraju da zadovoljavaju određene kriterijume, između kojih i sunčevo zračenje, nagib ne veći od pet odsto, blizinu dalekovoda i mogućnost pristupa mašineriji koja će da radi na projektu. Takve odgovarajuće kriterijume nismo dobili na zemljištu na jugu Srbije koje nam je dodelila Vlada. Radi se o potpuno neadekvatnom zemljištu na području nacionalnog parka, raznih brdskih vrhova i naselja gde jednostavno ne možemo da izgradimo panele. Zato smo od Mnistarstva energetike zatražili alternativnu lokaciju od 3.000 hektara potreba za tu svrhu – ističe Vukmirović.

On dodaje da je u međuvremenu iz Ministarstva energetike stiglo pismo u kome se predlaže razmatranje alternativnih lokacija kao što je oblast u okviru kompleksa otvorenih površinskih kopova Kostolac i Kolubara.

– Predloženo nam je da u vezi toga posetimo Kostolac i Kolubaru što smo i učinili. Tom prilikom je direktor RB Kolubare Milorad Grčić izjavio da je ostvaren prvi kontakt sa očekivanjem da se započne ozbiljna i dugoročna saradnja. Nakon posete smo obavestili Ministarstvo energetike da nam alternativna lokacija odgovara ali nikakav odgovor po tom pitanju nismo dobili. Zbog toga se advokatska kancelarija koja nas zastupa obratila resornoj ministarki Zorani Mihajlović za pojašnjenje. Ona je odgovorila 25. marta da „što se tiče Kolubarskog basena i Kostolca nadležni resori Republike Srbije nisu zvanično ponudili tamošnje parcele“ – naglašava Vukmirović.

U Ministarstvu energetike tvrde da je „obilazak tog područja bio organizovan u druge svrhe, kao poseta, i nije bilo zvaničnog predloga da se parcele sa tih kopova identifikuju kao parcele pogodne za solarne parkove, jer te parcele služe radu najvećih energetskih objekata za proizvodnju struje u Srbiji“. U Securum Equity Partners smatraju da su na taj način obmanuti jer im je ponuđeno da pogledaju te lokacije kao alternativne a o tome svedoče i brojni medijski izveštaji urađeni tokom obilaska.

Advokatska kancelarija koja zastupa Securum Equity Partners je povodom toga uputila pismo ministrima Mihajlović i Dinkić zatraživši od njih da objasne zašto se lokacije Kostolca i Kolubare ne mogu koristiti za realizaciju projekta. Međutim, do danas nije stigao odgovor na tu molbu, kažu u Securumu.

– S obzirom da smo mi sa naše strane ispunili sve obaveze iz potpisanog sporazuma a sa druge strane država Srbija nije učinila ništa, mi smo odlučili da budemo strpljivi još malo. Smatramo da je investicija koju planiramo da realizujemo izuzetno dobra i za Srbiju koja bi po raznim osnovama od te investicije u budžet inkasirala između 700 do 800 miliona evra. Međutim, iako i pored naše najbolje volje ne dobijemo 3.000 hektara adekvatnog zemljišta za izgradnju, moraćemo da tužimo državu Srbiju i u zemlji i u inostranstvu. Naime, sporazumom je precizirano da ako bude iz nekog razloga raskinut, strana zbog koje je došlo do toga, mora da plati penale od 900 hiljada evra. Naši advokati u Srbiji će od nadležnih sudskih organa u zemlji tražiti odštetu u tom iznosu. Sa druge strane tražićemo odštetu i pred Međunarodnim arbitražnim sudom u Londonu u iznosu od 160 miliona evra. To je suma koju je kao štetu nanetu nama procenila advokatska firma „Baker and McKenzie“ i koja će nas zastupati u tom slučaju – naglašava Vukmirović.

Država: Mi smo jedini s pravom na odštetu

Sa druge strane Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike, razvoja i životne sredine demantuje navode o tome da će država Srbija platiti odštetu Securum Equity Partners.

– U sporazumu o tom poslu koji smo potpisali sa tom kompanijom nema odredbi koje bi obavezivale našu stranu da plaća bilo kakvu odštetu. Država je sa svoje strane izvršila svoje obaveze prema Securum Equity Partners. Toj kompaniji je ponuđena deset puta veća površina nego što je ta kompanija tražila. Securum Equity Partners nije ponudio nijednu konkretnu investiciju tako da prema zaključenom sporazumu ako neko ima pravo da traži odštetu onda je to država Srbija – zaključuje Trifunović.