Zorana Mihajlović: Ako hoćeš da se nešto napravi, pitaj ženu

– U 2012. završeno je 12 kilometara auto-puta, prošle godine 64, a ove godine očekujem da će biti blizu 120 kilometara. U odnosu na prosek u prethodnoj deceniji, danas se gradi deset puta brže. Zamislite kako bi se Srbija menjala kad bi se stvari tako menjale i u svim drugim oblastima.

Fiskalni savet vam je zamerio sporo trošenje novca za infrastrukturne projekte. Kako je moguće da novca ima, a da nedostaju projekti? Zamerio mi je to i premijer i Fiskalni savet, ali kao što postoje zakonitosti u finansijama, tako postoje i u ostalim strukama. Ne može žetva da bude u martu, niti ski-sezona na Kopaoniku u avgustu, ma koliko mi to želeli. Znači građevinska sezona počinje kada počne lepo vreme. Sa lepim vremenom su počeli radovi. Uskoro dobijamo dokumente kojima se dokazuje obim izvršenih radova, takozvane privremene situacije. Po tim dokumentima Ministarstvo vrši plaćanje, tako da ćemo u maju imati da isplatimo 216 miliona dinara, što je potpuno u skladu sa planom, i usvojenim budžetom za 2015. U junu je predviđeno 330 miliona, u julu 360, avgustu 465 i tako dalje, s tim što se krajem godine smanjuju iznosi, jer se zbog vremena smanjuju i radovi.

Šta onda znači premijerova kritika da niste utrošili dovoljno sredstava i da će ubuduće on kontrolisati i unaprediti dinamiku investicija? Znači da bi premijer hteo još vidljivije i još brže rezultate odmah, na čemu moj tim i ja radimo. Znate da premijer nikada nije zadovoljan postignutim i da nikoga ne štedi pa da me u medijima ponekad poredi sa buldožerom, što je parafraza izjave Margaret Tačer „U politici, ako hoćeš da se nešto kaže, pitaj muškarca. Ako hoćeš da se nešto napravi, pitaj ženu.“

Koliko novca je obezbeđeno u budžetu za projekte do kraja godine? Do decembra za šest kapitalnih projekata Ministarstva – Beograd na vodi, most Ljubovija – Bratunac, most Zemun – Borča, Fruškogorski koridor, Ub – Lajkovac, Obrenovac – Ljig, obezbeđena su sredstva u iznosu od 3,3 milijarde dinara. Najviše novca predviđeno je za deonicu Ub – Lajkovac, 980 miliona, most Zemun – Borča, 932 miliona, potom Beograd na vodi 793,8 miliona. Takođe, planiramo da neugovorenu deonicu na Koridoru 10 dužine osam kilometara grade naše firme.

Rekli ste da je ruski kredit otkočen? Koliko je do sada urađeno iz tog zajma? Projekat ruskog kredita je najveći investicioni projekat nakon izgradnje barske pruge. A u ovom trenutku i najveći investicioni projekat na železnicama u regionu. Početkom juna ove godine puštamo u saobraćaj prvih 11 kilometara pruge Beograd – Pančevo na deonici Pančevački most – Ovča. Vrednost ovog dela projekta iznosi 91 milion dolara, a kompletnu prugu do Pančeva, uključujući i most preko reke Tamiš, završićemo do sledećeg leta.  Ovom prugom vozovi će ići brzinom od 120 kilometara na sat.

Kako će biti rešen problem koji je kočio gradnju Žeželjevog mosta? Zahvalni smo Gradu Novom Sadu što je u kratkom roku usvojio odluku koja će omogućiti da se reguliše isplata izvođaču za dodatne radove i nastavi izgradnja. Ministarstvo nije investitor, ali smo od početka uključeni kao posrednici i činili smo sve da, uprkos opstrukcijama i problemima, omogućimo da se most gradi, jer je značajan ne samo za Novi Sad, već predstavlja i važan deo Koridora 10.

Novi Zakon o planiranju i izgradnji je prošle godine konačno usvojen, ali koliko će biti potrebno da počne da se primenjuje i u praksi?  Zakon je usvojen u decembru, a od 1. marta se građevinske dozvole već dobijaju za manje od mesec dana. Po prvi put su podzakonska akta pripremana istovremeno kad i zakon, obavljena je javna rasprava i urađena obuka lokalnih samouprava. Naravno da su postojali otpori, ali su ljudi koji rade na izdavanju dozvola razumeli da je moguće prikupiti dokumenta od javnih preduzeća za nekoliko dana, a ne za nekoliko meseci. Zamislite koliko to ubrzava posao jednom investitoru, ako birokratija zaista počne da radi brže. Pokazali smo da je to moguće.

Šta smatrate svojim najvećim neuspehom za godinu dana u Ministarstvu? Verujem da uvek može da se radi efikasnije i zato nikad nisam do kraja zadovoljna učinjenim. U  prethodnoj godini moglo je da bude urađeno više na reformisanju javnih preduzeća. Reforme Železnica idu po planu, ali je pripajanje Koridora Srbije Putevima Srbije moralo biti završeno ranije.

Kada će građani da uđu u Štadlerove vozove?  Oko 15. juna planirano je uključivanje u saobraćaj prvog voza i sledi sukcesivno uključivanje narednih kompozicija. Do sada je prispelo 13 vozova, a preostalih osam se očekuje do kraja septembra. Svi će biti u saobraćaju u novembru 2015. Brzina ovih vozova je 160 kilometara na čas, imaju 236 sedišta i saobraćaće na svim elektrificiranim prugama u Srbiji.

Danas veliki skup građevinara

Cilj je da se uposli domaća građevinska industrija, da malo po malo podižu svoju konkurentnost kako bi se osposobile da budu i glavni izvođači, a ne samo podizvođači na kapitalnim projektima. Veće šanse za poslove sigurno imaju firme udružene u konzorcijume.
Srbija i Beograd grade i ovo je velika mogućnost da zaposlimo građevinsku, mašinsku i svaku drugu industriju. Srbija radi sve što može danas i ne ostavlja za sutra, jer je sutra neki novi izazov. Danas se u zgradi Palate Srbije sastajem sa 100 predstavnika građevinske i putne industrije kako bismo definisali sve uslove i pravila koji će doprineti da se projekti završavaju u rokovima, koji su definisani ugovorima, kaže Mihajlovićeva.