Fijasko kongresa u Torontu

Dr momčilo Pavlović: Istorija građanskih stranaka u Jugoslaviji (17)

Istoričar dr Momčilo Pavlović priredio je dvotomni elaborat Udbe Istorija građanskih stranaka u Jugoslaviji, štampan za internu upotrebu u stotinak obeleženih primeraka 1952. Po oceni priređivača, ovaj dokument, bez obzira na snažan ideološki pristup, predstavlja najcelovitiji pregled političkog i stranačkog života na prostoru Jugoslavije u 19. i 20. veku. U njemu je sadržano mnoštvo interesantnih činjenica vezanih za političke lidere – od rođačkih i poslovnih veza do opisa ličnosti, kao i o političkim sukobima, stranačkim i frakcijskim borbama u Kraljevini Jugoslaviji.

Danas prenosi poglavlje o političkim kretanjima u emigraciji posle Drugog svetskog rata, sačinjeno na osnovu operativnih izvora jugoslovenske službe bezbednosti. Šira javnost je prvi put u prilici da se upozna sa ovim dokumentom.

Za dalji rad postavio je sledeće orijentacione zadatke: a) VMRO (MPO) svoje širenje mora orijentisati u prvom redu na novu emigraciju koja je pretežno iz Jegejske Makedonije; b) pošto Jegejci većinom ne znaju bugarski, to organ MPO „Makedonska tribuna“ treba uvesti jednu stranu na grčkom jeziku; c) uzeti kao liniju da se sa novom emigracijom ne vodi diskusija oko postojanja ili nepostojanja makedonske nacije – jer mnogi ne žele da im se kaže da su Bugari – većputem „Tribune“ dokazivati „da je makedonska nacija tvorevina Srba, sračunata na lakše porobljavanje Makedonije“, i na taj način prevaspitati novu emigraciju; d) iz fonda „makedonske kauze“ pokrenuti jedan list na engleskom ili kojem drugom jeziku Evrope kako bi se zapadna javnost potpunije upoznala sa borbom za „nezavisnu Makedoniju“; e) stvoriti odmah jedan fond u visini 150 do 200 hiljada dolara, kojim bi se kupilo kakvo preduzeće ili imanje, čiji bi čist prihod išao na izdržavanje vođstva VMRO. Avramov je na ovaj način hteo stvoriti materijalnu bazu vođstvu VMRO koja bi bila nezavisna od organizacije MPO u Severnoj Americi. – Sa izuzetkom poslednjeg, MPO je u celini prihvatio ovu liniju, te se pod kraj 1952. godine osetilo jače oživljavanje rada u Kanadi i SAD. Time je Avramov proširio liniju rada VMRO i postavio za cilj omasovljenje organizacija i njegovu jaču afirmaciju na Zapadu.

Sva oštrica političkog delovanja bila je u izveštajnom periodu usmerena isključivo protiv FNRJ. Uz izdavanje knjige „Makedonija – Švicarska na Balkanu“, CK MPO je u junu 1952. izdao knjigu „Titoslavija“. Napisao ju je Ljuben Dimitrov, a tokom godine je masovno prodavana po iseljeničkim kolonijama.

U aprilu 1952. je upućena na OUN predstavka protiv lošeg stanja i slabog tretmana emigracije po logorima u Grčkoj. Kratko iza toga, posredovanjem univerzitetskog profesora F. Krugera, bila su primljena u State Department tri člana CK MPO. Oni su jednom sekretaru Ačesonu izneli „teško stanje u FNRJ“ i podvukli da „makedonski narod nije slobodan“. MPO za Kanadu, organizovao je 8. juna 1952. u Torontu sastanak ustaša, „Slovenačkih stražarja“ i makedonstvujućih. Na njemu je doneta rezolucija kojom se traži stvaranje nezavisnih država. Makedonije, Hrvatske i Slovenije. Rezolucija je prilično prodrla u javnost, jer ju je agencija „Canadien press“ dostavila svim kanadskim listovima.

Glavni akt MPO predstavlja 31. kongres, koji je održan 16. avgusta 1952. u Torontu. CK MPO je prethodno razvio vrlo živu kampanju da na kongres dovede što uglednije ličnosti javnog života iz Kanade i SAD. Uspelo im je za to pridobiti: profesora Indiana Univerze Jamesa Clarka, prof. Valparaiso Univerze F. Krugera, poslanika Charles Hanra, gradonačelnika Lamporta i druge. Ta imena su stalno reklamirana u „Makedonskoj tribuni“ sa ciljem da se privuče što veća masa i pokaže jedinstvo redova i brojčana snaga. Ipak brojčani uspeh nije postignut, jer je na kongres došlo jedva 2.000 ljudi, a MPO je računao najmanje sa 5.000. Kongres je, međutim, doživeo politički fijasko. MPO se nadao da će kroz izjave američkih i kanadskih ličnosti steći veću podršku javnosti i uticati na američko službeno mišljenje. Glavni govornik je bio prof. Džejms Klark, koji je dugi niz godina bio u State Departmentu savetnik po balkanskim pitanjima, a od VMRO reklamiran kao Vančin lični prijatelj. Međutim, Klark kao glavni govornik, uopšte nije spomenuo „nezavisnu Makedoniju“ većje naprotiv istakao značaj današnjeg postojanja FNRJ i tražio od Makedonaca – naročito onih koji se nalaze u Jugoslaviji, da se pridruže naporu Zapada i pomognu Jugoslaviju na strani Zapada. Od onih u inostranstvu zahtevao je da budu realni i da računaju sa tim da u uslovima postojanja NR Makedonije oni prvi put u istoriji imaju bazu sa koje se može dalje raditi. – Na Klarka je vršen vrlo jak pritisak da povuče svoju izjavu, ali on je to odbio. Ovo je na kongresu izazvalo potpunu političku demoralizaciju i bacilo u zasenak izjave ostalih govornika u korist VMRO. Klarkov govor se odrazio i na finansijski efekat kongresa. CK MPO je naglašavao još od početka kongresa da za fond „Makedonska kauza“ moraju sakupiti 20.000 dolara, ali je stvarno sakupljeno svega 9.500. Jedini uspeh kongresa je bio spajanje organizacija „Pravde“ i „Pobede“, koje su se rascepale posle rata.

U zemljama izvan Severne Amerike oformljena je prošle godine organizacija MPO u Brazilu. Vođstvo sačinjavaju naši politički emigranti Metodi Karkašljijev, Kosta Hadžimišev, Ljuben Tepčev i Kost Vrtev. Oformljeno je i neko jezgro VMRO u Novom Zelandu, ali nam nedostaju podaci. CK MPO je objavio da su i grupe iz Argentine i Australije počele da se organizuju, da prihvataju njihovo rukovodstvo i program. Radi toga je on doneo odluku da tokom 1953. jedan član obiđe sve ove zemlje i oformi organizacije MPO u svim mestima gde postoje makedonski emigranti.

Kako za sam kongres MPO tako i za čitav rad MPO – VMRO, karakteristično je da deluju isključivo protiv FNRJ. Nigde i niti na jednom mestu nije bio osuđen režim u Bugarskoj ili zemljama IB. Štaviše, između MPO i kominformista, u SAD i Kanadi izgleda da je došlo do aranžmana, jer je u poslednje vreme prestalo svako međusobno napadanje. Na samom kongresu režim u Bugarskoj je spomenut jedino u izveštaju CK MPO povodom makedonskog jezika. Tu se navodi da je trebalo da „prođe punih pet godina pa da to sofijski komunisti shvate i počnu iznositi one argumente koje mi iznosimo od prvog dana. Da li se kod toga oni rukovode osećanjem nacionalnog očuvanja makedonskih Bugara, ili partijskim obzirima, mi sumnjamo“.

Ako se uz ovo ima u vidu da je bugarska crkva u SAD glavni pomagačVMRO-a; da je njen vladika Andrej odlazio iza rata u Moskvu, a Vanča Mihajlov bio povezan sa Rusima još pre rata, dade se sa velikom verovatnoćom zaključiti da je VMRO danas usko povezan sa IB-om i da njegova neprijateljska delatnost protiv FNRJ ima svoje korene u agenturi NKVD.

Kraj