Akcije pomahnitalih generala

 Ne da nema kontakata svetskih sila sa Miloševićem i neke podrške da se on obračuna sa teroristima OVK, već se njemu plete tesan džemper. Već tada, pored Rugove i DSK, pre svih SAD i Britanija uveliko prave kontakte sa rukovodstvom terorističke OVK. Traže među njima pogodne ličnosti za javnu političku promociju dajući im legitimitet na međunarodnoj sceni. Tačija Amerikanci pripremaju za važne političke funkcije još od 1996. godine vešto ga vodeći sve do jednostranog proglašenja Kosova kao nezavisne države. Nije im smetalo ni to što ga je država Srbija tražila zbog izvršenja najtežih krivičnih dela. Nažalost ta činjenica nije smetala ni Miloševiću da ga prihvati kao pregovarača u Rambujeu. Posle nam đavo kriv i za sve okrivljujemo sile mraka i užasa.

Englezi bacaju oko na Ramuša Haradinaja, čoveka koji je za razliku od Tačija zaista lično okrvavio ruke, koga je Haški tribunal doveo pa oslobodio svih optužbi. Glavni argument za oslobađanje bio je nedostatak svedoka, a i činjenica da su neki od njih ubijeni. Indikativno je da je to glavni razlog da se oslobodi od svih optužbi. U obimnoj dokumentaciji, koju je na zahtev Tribunala naša Služba dostavila 2001. godine, dokumentovani su zločini OVK i njihovih komandanata, pa i samog Ramuša Haradinaja. Tu se nalazilo nekoliko hiljada dokumenata na albanskom jeziku koje je stvarala OVK. Bilo je i dokumenata o zverstvima, licima koja su vršila likvidacije, zatim podaci o operativnim zonama, odluke o mobilizaciji, a svim tim radnjama zajednički imenitelj bila je upravo OVK. Postoje i podaci o specijalnoj jedinici Crni orlovi, fotografije pripadnika brigada, ali je bilo i fotografija pobijenih Srba na Radonjićkom jezeru.

Između ostalog sakupljen je i veliki broj dokumenata koje je lično potpisivao Ramuš Haradinaj, gde su se nalazili i nalozi o likvidacijama srpskog življa. Sve je to stalo u 64 registratora, što nije bilo dovoljno da se haški sud ozbiljno upusti u utvrđivanje krivice Ramuša Haradinaja. Po njima nije bilo dovoljno svedoka, a za materijalne dokaze ko te pita. Engleska služba nije zaboravila dilove sa njim, a haško Tužilaštvo je to samo verifikovalo.

Pričajući o teroristima i spremnosti međunarodnih faktora da pomognu Srbiji u to vreme, Tanić je jednostavno promašio istinu. Još je veća glupost da je Zapad 1998. godine nudio saradnju u borbi protiv trgovine drogom na Kosovu i da se uskrati finansijska pomoć Albancima. A situacija je bila potpuno drugačija. U finansiranje OVK bili su tada uključeni pre svih albanski radnici na privremenom radu. Mnogi podaci ukazuju na to da su oni, milom ili silom, morali da daju tri odsto od svojih zarada pomenutim terorističkim organizacijama. Činjenica je i da su mnogi Albanci, i to oni uspešni biznismeni, davali mnogo više, u čemu je prednjačio Bedžet Pacoli, Albanac iz Švajcarske. Vodeću ulogu u prikupljanju pomoći za OVK imala je fondacija „Domovina zove“ koja je imala svoje filijale širom Nemačke, Švajcarske, Austrije, Britanije, Norveške, SAD i Australije. Radom fondacije upravljalo je Ministarstvo finansija u egzilu na čelu sa Isom Mustafom na osnovu odluke takođe Vlade u egzilu Republike Kosova. Isa Mustafa danas je premijer samoproglašene Republike Kosovo, na čijem je čelu od jeseni 2014. godine.

Kosovska Vlada u egzilu, na čijem je čelu bio Bujar Bukoši, upravo je u vreme, o kom Tanić priča da je Zapad bio raspoložen da nam pomogne, kupovala vojnu opremu i oružje i osnovala u Tirani sopstvenu banku Dardaniju. Na račun pomenute banke za potrebe OVK jednom prilikom uplaćena je suma od milion nemačkih maraka. U iste svrhe otvarani su računi u Švajcarskoj, Nemačkoj, Švedskoj.

Nastavlja se