Blokada iz besmislenih razloga

Pomenuli ste, kao poslednji, pokušaj sa Indonežanima. O čemu se tu radilo?

Mi smo uspeli da uspostavimo izuzetno lepu saradnju sa indonežanskim privrednicima, vrlo konstruktivnu. U Indoneziji je, naime, doneta odluka da se kaučuk više ne izvozi kao sirovina, nego kao polufabrikat, dakle da urade prvu fazu prerade. Mi smo im predložili da takvu jednu fabriku, takvo jedno postrojenje, napravimo zajedno u slobodnoj zoni u Pirotu. Oni su za to pokazali vrlo živo interesovanje. Jer, njihov interes bio je jasan: dobijaju, praktično, pristup na evropsko tržište na vrlo kvalitetan način.

I šta je dalje bilo?

U tom trenutku meni oduzimaju pasoš. Mi se pitamo šta da radimo. Ne možemo da kažemo da su predsedniku kompanije uzeli pasoš. Odgovaramo da predsednik ne može da dođe iz zdravstvenih razloga na šta oni pozivaju Jelenu Petković. U tom času Tigar udara blokada Komercijalne banke. I to iz potpuno besmislenih razloga: zbog pet dana zakašnjenja u plaćanju dugoročnih obveznica iz jula. Sledi naravno lančana blokada. I mi bivamo prinuđeni da potpuno otkažemo put.

U suštini bi dobili jednu veliku stranu firmu ovde i još jednog velikog investitora koga prati velika banka?

Moćnog, jakog, koji bi mogao da iskoristi, kao što je Mišlen iskoristio, kapacitete i ostale resurse

Koliko ste vi sa Mišlenom pregovarali?

Od '96. do 2010. godine. Od prvih oficijelnih razgovora pa do preuzimanja vlasništva prošlo je tačno 14 godina. A pre toga smo sa Gudričom sarađivali preko 25 godina.

Vi krenete u novi biznis i kažete imamo isto što i auto gume samo na drugom delu tržišta, hajde da to što smo napravili sa Mišlenom izvedemo sad i u AD-u, odnosno u Obući, da primenimo isti princip.

Ja sam rekao: pustite nas da pregovaramo do pisma o namerama i onda pregovarajte cenu ako mislite da ćete bolje nego mi iako radimo za platu. Tražili smo za Tigar AD da pregovaramo, ali koliko-toliko u miru ili sve odmah da prekinemo. U svakom našem dopisu Ministarstvu piše da ako je rukovodeća struktura problem za proces konsolidacije preduzeća, to je odmah rešivo, ima to u korespodenciji, očigledno je bio problem, ali se o tome nije javno govorilo, samo su povlačeni potezi.

Kome ste to rekli?

Razgovarao sam sa Ivicom Dačićem petnaest minuta kao predsednikom vlade. Dinkiću smo se obraćali kao ministru za privredu. Ali fizički, licem u lice, kad je u pitanju bio Tigar AD, do Dinkića nismo mogli da dođemo. Neću da računam ono u Klubu privrednika, to nije bio sastanak. Sa Dačićem je to bilo kratko. Mi smo već bili pod stravičnim pritiskom, ne samo finansijskim. Od 2011. policija nije izlazila iz firme.

Zašto?

Ne znamo. Dve i po godine. Dve i po godine je to trajalo. Krenuli su da proveravaju sve i svašta. Dolazili su s vremena na vreme, ulazili sa legitimacijama i plašili ljude tamo, pa smo bar to uredili tako što smo im odredili jednu prostoriju gde kad dođu mogu da sednu a da dođe pravnik i da im tamo pokaže šta hoće da vide. Onda su počeli da kopiraju dokumentacije, preko 30.000 stranica najkvalitetnije dokumentacije, poslovne tajne, sve su odneli. Nikad nismo ni mislili da nešto treba da krijemo, a i da hoćete ne možete da sakrijete.

Vas optužuju zbog saradnje sa Mišlenom od 2003. do 2008. godine?

U suštini da. Za ključni projekat i sve ostale, bilo da smo radili sami ili sa međunarodnim institucijama, kaže se da je fiktivno – tako piše u novinama pa o tome smem da govorim. Kaže se da je to bio naš redovan posao. To je period od 2003. od 2008. godine; od 2000. do 2012, opet mogu da samo citiram novine, kaže se da je firmi naneta materijalna šteta zbog isplate stimulativnih zarada kroz udruživanje, po definiciji zločinačko, a ima i nesavesnog poslovanja. Ne mogu o tome da govorim, to je na sudu, samo ono što je već objavljeno nije tajna. Evo uzmite 90 ljudi, podelite 277 miliona na pet godina, porezi i doprinosi su otišli državi.

Kraj

Od sutra novi feljton

Aleksandra Đurić

Medijasfera u zagrljaju Velikog brata

(Izdavač: Čigoja štampa)

Masmediji su proizveli i nametnuli relativno nov, a već široko rasprostranjen fenomen kome je sociolog Kris Rodžek dao ime „celetoidi“, kovanicu od celebrity i tabloid. Autorka Aleksandra Đurić odlučila se na drugačiji pristup. Pozivajući se na humanističke teorije, istraživanja i zaključke, autorka konzistentno, dosledno i argumentovano razotkriva ogromnu tamnu senku koja, u kulisama varljive, ničim utemeljene i efemerne slave, čeka da proguta one koji hoće da joj podlegnu. Uz dopuštenje izdavača objavljujemo najzanimljivije delove ove knjige.