Bormanov poslednji zadatak

Matijas Ul i Henrik Eberle: KNJIGA O HITLERU /29

Ovo istorijsko štivo rasvetljava tajni dosije NKVD-a namenjen Josifu V. Staljinu, sastavljen na osnovu zapisnika sa saslušanja Hitlerovog ličnog ađutanta Ota Ginšea i sobara Hajnca Lingea u Moskvi 1948. i 1949. Tekst dosijea sadrži opise dvojice SS oficira koji su Hitlera sretali svakodnevno, što nam pruža sliku realnog života ljudi u Hitlerovom okruženju. Sa dozvolom izdavača Narodne knjige iz Beograda objavljujemo najzanimljivije delove.

Oko 14 časova Borman je bled i zbunjen izašao iz Hitlerove radne sobe u predsoblje. Brzo je prišao Ginšeu i uzbuđeno mu prošaputao u uvo: „Dobro da ste ovde. Upravo sam hteo da vas pozovem.“

Tiho mu je rekao da se Hitler i Eva tog dana nameravaju ubiti. Njihova tela je trebalo politi benzinom i spaliti u vrtu Kancelarije. To je bilo Hitlerovo izričito naređenje, budući da njegovo telo ni u kom slučaju nije smelo pasti Rusima u ruke.

’Znači, to je kraj – firera ćemo politi benzinom i zapaliti’, pomislio je Ginše i stresao se. Međutim, Bormanova vest ga nije previše iznenadila. Tako je moralo da se završi. Hitler nije imao ni snage ni hrabrosti da umre vojničkom smrću kakvu je do poslednjeg dana zahtevao od nemačkih oficira i vojnika, pa čak i od žena i dece. Sakriven iza debelih zidova svog bunkera, patetično je pokušavao da odloži sudbinu što je to više bilo moguće. Tek kad su Rusi došli na prag Kancelarije Rajha, potražio je kukavički spas u samoubistvu, ali ne pre izdavanja naredbe da se njegovo telo spali.

Borman je Ginšea zamolio da se pobrine da benzin za spaljivanje tela bude spreman na gornjem odmorištu stepeništa pored izlaza u slučaju opasnosti. „Mi, firerove pristalice, koji smo uz njega ostali do kraja, izvršićemo ovaj poslednji zadatak“, izjavio je licemerno Borman. Napustio je predsoblje vukući noge. Ginše je ostao sam. Odmah je pozvao Monkea i zamolio ga da dođe u Hitlerov bunker. Posle nekoliko minuta u predsoblje su uzbuđeno upali Ratenhuber, Baur i Bec, budući da su sreli Bormana i saznali da se Hitler namerava ubiti. Ginšea su preplavili pitanjima. Upravo je hteo da im odgovori kada su se otvorila vrata i iz sobe je izašao Hitler. Ratenhuber, Baur, Ginše i Bec digli su ruke u znak pozdrava. Hitler nije reagovao, već ih je tiho zamolio da priđu bliže. Bec se držao malo po strani. Hitler se okrenuo prema njemu: „Dođite i vi. Ovo slobodno možete da čujete.“

Hitlerove oči, koje su nekada sijale vatrom, sada su bile ugašene, a lice mu je bilo pepeljastosivo. Imao je tamne podočnjake. Činilo se da mu je drhtanje leve ruke zahvatilo i glavu i telo. Gotovo bez glasa je rekao: „Naredio sam da me posle smrti spalite. Pazite da naređenje tačno izvršite. Ne želim da moje telo odnesu u Moskvu i da me tamo stave na ispitivanje na izložbi voštanih figura.“

Hitler je s mukom podigao desnu ruku u znak oproštaja i onda se okrenuo. Baur i Ratenhuber bili su zapanjeni. Ratenhuber ga je uhvatio za ruku, ali on se istrgao i otišao u svoju radnu sobu.

Zamišljeno, ali žurno, Ginše je počeo izvršavati Hitlerovo i Bormanovo naređenje o spaljivanju njihovih tela. Pozvao je Hitlerovog vozača Kempku, koji je boravio blizu garaže Kancelarije Rajha u ulici Hermana Geringa, i naredio mu da u firerov bunker smesta donese deset kanistera benzina i da ih ostavi pored izlaza u slučaju opasnosti koji je vodio u vrt.

Tek kada je to učinjeno, Ginše je Kempki poverio Hitlerovu nameru da se ubije. Tada je Ginše SS-ovcima iz lične straže i Službe bezbednosti, koji su boravili u maloj prostoriji pored izlaza u slučaju opasnosti, naredio da sobu odmah počiste i da se presele na neko drugo mesto. Stražarima pred blindiranim vratima ispred stepeništa za izlaz naredio je da se vrate u bunker. Pred vratima tog izlaza ostavio je samo jednog stražara, SS-unteršturmfirera Hofbeka, naredivši mu da nikoga ne pušta. Zatim je Ginše otišao u hodnik bunkera i stao ispred vrata predsoblja, čekajući sudbonosni pucanj. Bilo je 15 časova i 10 minuta.

Nastavlja se