Đaci nose bombe i revolvere

Vladimir Dedijer: SARAJEVO 1914 (6)

Kapitalno delo vodećeg istoričara druge Jugoslavije Vladimira Dedijera „Sarajevo 1914“ premijerno je napisano na engleskom jeziku 1964. godine. Naredne godine objavljuje se izdanje ove knjige na srpskom jeziku. U proteklih pola veka ova knjiga je nezaobilazna u svim istraživanjima i novim studijama o 1914. godini. Prvi put posle 1978. godine izdavačka kuća „Obradović“ iz Beograda objavljuje reprint ove knjige. U dogovoru sa izdavačem Danas prenosi delove o odnosima unutar trougla Aleksandar Karađorđević – Nikola Pašić – Dragutin Dimitrijević Apis uoči i posle Sarajevskog atentata. Iz ovih delova Dedijerove studije može se sagledati uloga Srbije u ovom sudbonosnom događaju.

On glasi:

„Prepis

Kr. Srp. Ministarstvo unutrašnjih dela

19. o. mj. u večer primio je Miloš Milošević u Janji dva đaka više gor gimnazije, od kojih se jedan zove Triša. Odaklen su ti đaci neznam, a rodom su bosanci.

Miloš je đake uputio na Jakova Milovića iz Obreža. Jakov je đake sproveo učitelju V. Čubriloviću u Priboj kod Tuzle, a učitelj je imao da ih sprovede povereniku u Tuzli, koji se zove M. J., a M, J. da ih sprovede u Sarajevo.

Sve ovo ispričao je Jakov Boži, pošto je đake uputio Čubriloviću.

Đaci nose 6 bombi i 4 revolvera.

Kakav je zadatak đaka, on ne zna. Ove je đake uputio granični kapetan u Šapcu Rade Popović, i major Kosta Todorović, jer su se đaci po njihovom kazivanju sastali u Beogradu i tu bombe i revolvere primili.

Đaci su prebačeni na Adi Mladena Isakovića, a prebacio ih je narednik granične straže Grbić.

Boža je javio povjerenicima da oni nikoga ne primaju, dok ne donese lozinku koju im je Boža kazao.

II

Na pre 14 dana kapetan Rade sastao se sa Radom Malobabićem (veleizdajnik iz Hrvatske) i Milanom Vračarićem iz Badovinaca poverenikom, kad su putovali, pa su mu rekli da će na njega – Miloša, doći sanduk bombi te da ih on razda sigurnim ljudima u Bosni i da oni sakriju bombe i oružje, pa da ga upotrebe kad im se naredi. Sve je ovo Milan saopštio Boži. Boža mu je rekao da bombe i oružje primi, da ga u Bosnu ne prenosi, već Boži javi da je oružje primio. Oružje još nije primljeno.

III

Major Dimitrije Pavlović pred rat prebacio je još 6 sanduka bombi u Bosnu, 14 kom. bombi nađeno je u Savi kod Erčke. Ostale su i sada tamo razdate. 4 komada su kod Moje Bikicki u Mitrovici. Ostale su u Hrvatskoj i njih je rasporedio Rade Malobabić. Za tačnost prepisa: (potpis nečitak)“

Analiza spoljne autentičnosti dokumenta može da ukaže na to da on nije falsifikovan. Istina je da su neke reči ispisane ijekavski, i da postoji više očiglednih gramatičkih grešaka, koje ne bi mogao da načini organ Ministarstva unutrašnjih dela u Beogradu. Te greške su, verovatno, napravljene prilikom prepisivanja u Zemaljskoj vladi, iako je jedan činovnik na kraju akta jemčio za tačnost prepisa.

Prepisivač je načinio još jednu značajnu grešku. On nije prepisao datum dokumenta. Ibersberger smatra da je original akta nosio datum negde između 2. i 13. juna 1914. godine. Ali, čini se da 2. jun ne bi mogao doći u obzir, jer je Jakov Milović predao đake Veljku Čubriloviću 2. juna posle podne. Dok se on vratio kući i prebacio preko Drine u Srbiju, dok je stigao u Šabac do Bože Milanovića, moralo je proći najmanje dva dana. Moralo je proći isto toliko vremena dok je Boža Milanović poslao izveštaj u Beograd i dok je taj izveštaj primljen. U svakom slučaju, akt nije mogao biti napisan pre 5. juna, a možda čak i dan-dva kasnije.

Unutrašnja verifikacija dokumenta takođe ukazuje na njegovu autentičnost. Imena seljaka koji su preveli Principa i Grabeža preko Drine, i koji su ih vodili dalje kroz Bosnu, tačna su (Jakov Milović, Miloš Milošević), a tačna su i imenaonih članova Narodne odbrane koji su služili kao veza (Veljko Čubrilović, M. J. – Miško Jovanović).

Nastavlja se