Granični oficiri pomagali đacima

Vladimir Dedijer: SARAJEVO 1914 (7)

Kapitalno delo vodećeg istoričara druge Jugoslavije Vladimira Dedijera „Sarajevo 1914“ premijerno je napisano na engleskom jeziku 1964. godine. Naredne godine objavljuje se i izdanje ove knjige na srpskom jeziku. U proteklih pola veka ova knjiga je nezaobilazna u svim istraživanjima i novim studijama o 1914. godini. Prvi put posle 1978. godine izdavačka kuća „Obradović“ iz Beograda objavljuje reprint ove knjige. U dogovoru sa izdavačem Danas prenosi delove o odnosima unutar trougla Aleksandar Karađorđević – Nikola Pašić – Dragutin Dimitrijević Apis uoči i posle Sarajevskog atentata. Iz ovih delova Dedijerove studije može se sagledati uloga Srbije u ovom sudbonosnom događaju.

Milović je tačno naveo imena graničnih oficira i podoficira koji su pomagali đacima (Rade Popović, Grbić) ali je jedino pogrešio pomenuvši majora Kostu Todorovića, koji je još aprila meseca 1914. napustio položaj graničnog oficira na Drini. Milović je tačno naveo i Isakovića adu, gde su atentatori proveli noć uoči prelaska.

U drugom delu dokumenta pominje se Milan Vračarić, seljak iz Badovinaca, poverenik Narodne odbrane, koji je zaista vršio tu funkciju.

Dokument govori i o Radu Malobabiću, čija uloga u sarajevskoj zaveri još nije do kraja rasvetljena. Malobabić, Srbin iz Gline, po zanimanju trgovac, politički je bio vezan za braću Pribićević. Kada su 1909. godine austrougarske vlasti pritvorile neke od rukovodećih političkih ljudi među Srbima u Hrvatskoj i započele veleizdajnički proces, Malobabić je lično napisao anonimno pismo protiv samog sebe, na osnovu kojeg je uhapšen i osuđen na pet godina robije. Godine 1910. bio je pomilovan. Zaposlio se u mađarskom osiguravajućem društvu „Grešam“. Braća Pribićević dala su mu dobre preporuke i on je 1912. godine, kao obaveštajac srpske vojske, putovao po Austro-Ugarskoj i Bugarskoj. U leto 1913. godine, kada je pukovnik Apis postao šef Obaveštajnog odeljenja Generalštaba, on se upoznao s Malobabićem i naimenovao ga za glavnog srpskog obaveštajca za Austro-Ugarsku.

Postoji još nekoliko činjenica koje govore u prilog autentičnosti dokumenta. U njemu se kaže da je major Dimitrije Pavlović pre rata (misli se na Prvi balkanski rat) poslao šest sanduka bombi u Bosnu i da su četiri sanduka nađena u Savi kod Brčkog. Budimpeštanska štampa pisala je tom prilikom da su pronađene bombe. Major Dimitrije Pavlović bio je granični oficir u Šapcu 1911. godine, a zatim, do septembra 1912, šef Obaveštajnog odeljenja Ministarstva vojske. U tom svojstvu on je i stupio u kontakt s Malobabićem.

Osim toga, kako ćemo kasnije videti, protiv Milana Vračarića, koji se takođe pominje u drugom delu izveštaja, srpske građanske vlasti vodile su istragu zbog vesti da će Malobabić kod njega ostaviti sanduk bombi.

No svi ovi dokazi ne bi bili dovoljni da se utvrdi autentičnost ovoga dokumenta, jer je poznato da su austrougarski agenti u Srbiji često falsifikovali srpske dokumente da bi imali šta da šalju u Beč, a nije isključeno da je Serbische Aktenkomission za vreme Prvoga svetskog rata bila sklona preinačavanju zaplenjenih srpskih dokumenata.

Odlučujući dokaz da je dokument autentičan jeste to što je predsednik srpske vlade i ministar spoljnih poslova Nikola Pašić napravio jedan kraći izvod iz prvog dela ovoga dokumenta. To ujedno pokazuje da je Boža Milanović preko svojih rukovodilaca poslao Milovićevu izjavu u Beograd, a da su je ovi dostavili Pašiću.

Nastavlja se