Hodžis nepopularan i omražen

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Uzalud je konzul pokušavao da zadrži svoje pozicije nastojanjima da od Palmerstona izdejstvuje neku izrazitiju podršku Milošu. „Vaše je Lordstvo iz mojih ranijih depeša moglo jasno videti da je Knez Miloš doveden da preduzme svoj sadašnji politički pravac, jedino i potpuno verujući u potporu vlade Njenog Veličanstva. Jedino njenim uveravanjima je bio ohrabren da se ne pokori ruskom diktiranju…“ I Hodžisov neposredni pretpostavljeni, britanski ambasador u Carigradu Ponsonbi, bio je mišljenja da pitanje Miloša i Srbije treba shvatiti vrlo ozbiljno, pa je u tom smislu u više navrata pisao Palmerstonu, na šta mu je ovaj odgovorio u maju 1838. godine: „Mi ćemo podržati Miloša.“ Ovo svoje nedvosmisleno obećanje – možda treba naglasiti – Palmerston nije dao u zvaničnom odgovoru na Ponsonbijev dopis, nego u privatnom pismu ambasadoru. U svakom slučaju, ni Hodžisovi ni Ponsonbijevi izveštaji nisu Palmerstona naveli ni na kakve konkretne poteze, tako da je njegov konzul uBeogradu sve manje mogao da pravda nade koje je Miloš polagao u britansku pomoć.

Teško je reći koliko je sam Hodžis bio kriv za to, odnosno koliko je u svojoj revnosti, želji za učvršćivanjem veza s Milošem i isticanjem značaja svoje uloge preterano obavezivao britansku vladu, a koliku odgovornost snosi sam Palmerston. Tačno je da u poznatim zvaničnim dokumentima nema izričitih svedočanstava da je Hodžis imao ovlašćenja da obeća Milošu konkretnu podršku britanske vlade, ali je isto tako tačno da iz britanskog Ministarstva spoljnih poslova nisu stizale nikakva upozorenja ili druge reakcije na izveštaje koje je on slao iz Beograda, a iz kojih se vidi da je on uveliko prekoračivao ona ovlašćenja koja je dobio na polasku. Na primer, 15. februara 1838. godine Hodžis je

izveštavao Palmerstona da je bio na ručku kod Miloša i da se tom prilikom „trudio da uveri Kneza kako je Engleska i silna i voljna da mu dade i saveta i potpore i da nimalo nije potrebe tražiti pomoć od Francuske ili od koje druge sile“. Na to da je u početku postojala neka vrsta Palmerstonove prećutne saglasnosti sa takvim izjavama ukazuju i neki Hodžisovi kasniji izveštaji, u kojima on naglašava – očigledno ne smatrajući sebe odgovornim za to – da se Miloš oseća obmanutim u pogledu britanske podrške. „Ja, međutim, nastavljam da uveravam Kneza o potpori vlade Njenog Veličanstva, jer dobro vidim da bi i najmanja uzdržljivost moja u tom pogledu neizbežno donela najnepovoljnije posledice.“ Ni ovi apeli nisu u Palmerstonovom ministarstvu izazvali neku reakciju koja bi pokazivala da Hodžisovi postupci u Beogradu nisu u skladu s politikom britanske vlade. Tek nekoliko meseci kasnije Palmerston je počeo da menja svoj stav. To je izgleda naslutio britanski ambasador u Carigradu Ponsonbi, pa je u novembru 1838, dok su u Carigradu bili u toku pregovori s Miloševom delegacijom, pisao svom šefu: „Nadam se da ćete posvetiti pažnju događajima u vezi sa Srbijom. Miloš se ne sme napustiti. On je od velikog značaja za očuvanje mira.“ Ovo upozorenje je bilo zakasnelo. Oko mesec dana ranije Palmerston je poslao Hodžisu pismo u kome je prvi put jasno poručio da se Miloš od njegove vlade ne može nadati nikakvoj realnoj pomoći: „Vlada Njenog Veličanstva će svakako podržati kneza Miloša svojim moralnim uticajem, ali mora biti jasno svima da geografski položaj Srbije onemogućava Velikoj Britaniji da NJegovom Visočanstvu pruži bilo kakvu delotvornu i uspešnu pomoć ukoliko ne objavi rat Rusiji. A ne treba očekivati da će Engleska zaratiti s Rusijom samo zbog Srbije“.

Osim toga, u privatnom pismu Hodžisu, poslatom istoga dana, on mu daje izričito uputstvo (koliko je poznato, prvo te vrste u njihovoj prepisci): „Nemojte pobuđivati kod kneza Miloša nikakva preterana očekivanja u pogledu podrške od Engleske: geografija onemogućava ukazivanje bilo kakve pomoći s naše strane.“ Tim preokretom Britanija je razvejala sve eventualne Miloševe nade u podršku i dezavuisala dotadašnju politiku svoga konzula. Uskoro potom Rusi i pristalice proruske struje u Srbiji izvršili su pritisak na Miloša i on je, verovatno obavešten da od podrške britanske vlade neće biti ništa, obećao da će prekinuti sve veze sa Hodžisom.

Nastavlja se