Na kraju XX veka umetničko delo se ne samo izgubilo u poplavi reči, zvukova i slika u opštem okruženju koje se nekad zvalo „umetnost“, već je isto tako iščezlo u raspadu estetičkog iskustva u sferi u kojoj je nemoguće praviti razliku između osećanja koja su se razvila u nama i onih koja su dospela spolja.
Erik Hobsbaum: KRAJ KULTURE (6)
Erik Hobsbaum, jedan od najvažnijih svetskih istoričara modernog doba, u svojoj testamentarnoj knjizi „Kraj kulture“ napisao je istoriju XX veka iz ugla odnosa kulture i politike i kulture i društva. Status kulture Erik Hobsbaum vidi kao ključno obeležje jednog društva i jednog vremena. Zašto je teško stanje visoke kulture danas? Kuda idu kultura i umetnost? Zašto održavati festival u XXI veku? Zašto kultura ne sme biti prepuštena samo tržištu? Zašto strahujemo za sutrašnjicu? Danas objavljuje nekoliko delova knjige „Kraj kulture“, čiji je srpski izdavač Arhipelag.
Pri takvim okolnostima, kako možemo govoriti o umetnosti?
Koliko se strast prema jednom muzičkom delu ili prema jednoj slici danas zasniva na asocijaciji – ne na tome što je pesma lepa, već na tome što je to „naša pesma“? Ne možemo reći, a uloga postojećih umetnosti ili njihova mogućnost da nastave da žive i u XXI veku ostaće nerazjašnjene sve dok ne budemo mogli da to razrešimo.
Istoričar futurologiju prepušta drugima. Ali nad futurolozima on ima jednu prednost. Istorija mu pomaže ako ne da predvidi budućnost onda da prepozna ono što je u sadašnjosti istorijski novo. Prema tome, ja ću svoj prilog festivalskim dijalozima započeti pogledom na prošlost.
Da li se još neko seća stare izreke: „Kada neko ide na put, imaće šta da priča“? Potiče iz vremena kada je putovanje bilo još nešto dosta neobično. Godine 1935, kada je moj prijatelj, divni francuski helenista Žan-Pjer Vernan, kao dvadesetogodišnjak, prvi put, s ruksakom na leđima otkrio Grčku, tamošnji seljaci, čim su ih ugledali, dočekali su ih brujanjem zvona, a onda su se sporečkali oko toga ko će im ukazati gostoprimstvo. Jer dolazak stranaca im je donosio nešto novo – konačno, teško se neki od njih mogao i videti – i činio je čast selu. Kakva je slika danas? Sredinom devedesetih prošlog veka, devet do deset miliona stranaca posetilo je Grčku, što će reći da je u toku praznika stranaca bilo koliko i Grka. Od oktobra 1999, ovo su zvanični podaci, naša planeta brojala je šest milijardi stanovnika. Broj svih turista kod kuće i u inostranstvu pouzdano se cenio da je do 1998. dostigao preko pet milijardi. To što su mnogi od ovih putovali više od jednog puta godišnje samo podvlači ranije nikad tako izraženu geografsku pokretljivost u kojoj danas živimo. I recimo samo još jednu brojku o pokretljivosti čovečanstva. Nije isključeno da američki popis stanovništva za ovu godinu utvrdi kako više od polovine broja od trideset i četiri miliona stanovnika države Kalifornija nije prispela iz Sjedinjenih Država, već iz Latinske Amerike, Azije i Afrike. Ako to nije sada, svakako će to biti kroz nekoliko godina.
Šta ova pokretljivost znači u svetu XXI veka, i to posebno za kulturu? To bi bila moja današnja tema. Voleo bih kada biste razmislili o tome. Nažalost, ovo nije problem koji interesuje samo akademike, kulturne stvaraoce i korisnike te kulture: reč je o jednom kontroverznom, mogli bismo čak reći eksplozivnom pitanju za političare. Ne samo političare ove divne zemlje, daleko od toga da su u tome usamljeni. Jer, na sve strane, zajedno s milijardama putnika, putuju i epidemije – od side do ksenofobije.
Postoje tri dosta različite vrste ljudske pokretljivosti. Pre svega, normalni nacionalni i međunarodni saobraćaj, što će reći, putovanje kako poslovno tako i iz zadovoljstva – redovno putovanje na posao ovde isključujemo; zatim, iseljavanje i doseljavanje, bilo dobrovoljno ili prinudno. Međutim, kao treće, u kasnijim godinama XX veka došlo je do jedne potpuno nove pojave koju bismo možda mogli nazvati „transnacionalizacijom“: to bi bio svet kome je prelaženje granica od malog značaja, s obzirom na to da njihova egzistencija nije vezana ni za jedno posebno mesto ili zemlju. Pre nekoliko decenija teško da je bilo više od desetak takvih osoba, od kojih ovde u Salcburgu su verovatno sve poznate, jer su većinu njih činile zvezde iz sveta muzike, najinternacionalnije od svih umetnosti. Danas ih je, u najmanju ruku, na desetine hiljada, a u novom veku biće ih milioni. Znatan broj poslovnih putovanja verovatno da već sada otpada na područje transnacionalnog.
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
