Izgradnja kulta ličnosti

Sa druge strane, kombinacija glasova stranaka koje su činile Vladu do 2012. godine je takva da su one osvojile dovoljno mandata da mogu da krenu u razgovore o formiranju novog kabineta. Epilog je bio sasvim suprotan. Samouvereni nastup Dačića utemeljen na njegovom dobrom rezultatu, kao i pobeda Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima nakon dve nedelje, otvoriće potpuno drugačije perspektive i uticati na stvaranje nove kombinacije nakon izbora.

Gledajući raspored snaga nakon prvog kruga, mislim da ni sam Aleksandar Vučić nije verovao da će Tomislav Nikolić postati predsednik. Predsedničke izbore ni Aleksandar Vučić ni Tomislav Nikolić nisu dobili. Predsedničke izbore je Boris Tadić izgubio. Sklon sam da verujem da su na Tadićev loš rezultat, pored njega samog, odvojenog od realnosti, direktno uticali tandem Srđan Šaper – Nebojša Krstić, potpuno iracionalnim pritiscima na medije i plasiranjem antikampanje o Tominoj diplomi (što je opet omogućilo da se birači identifikuju sa Nikolićem, jer u zemlji u kojoj je svega nekoliko procenata visokoobrazovanih i koju je uspešno vodio jedan bravar, nemanje diplome nije neki hendikep) i istraživač javnog mnjenja Srđan Bogosavljević, koji je sve vreme anestezirao javnost svojim izjavama o „velikoj prednosti Tadića nad Nikolićem“ i time pasivizirao i demotivisao jedan broj birača. U političkom smislu, najveću štetu napravila je Jelena Trivan jednom od svojih izjava.

O čemu se radi i zašto je jedna nebulozna izjava Jelene Trivan značajno uticala na ishod predsedničkih izbora? Između dva kruga izbora, čini mi se 8. maja 2012. godine, održane su sednice najviših organa SPS-a, URS-a i LDP-a i ka Demokratskoj stranci (bolje rečeno, Tadićevom kabinetu, jer su se drugi ljudi u Demokratskoj stranci u to vreme malo šta pitali) otišao je od svih jasan signal – hoćemo da pregovori o formiranju Vlade počnu između dva kruga. Jelena Trivan je, verovatno vođena katastrofalnim procenama Tadića i njegovog okruženja, izjavila da je „sada zajednička misija da se završe predsednički izbori“ i „da se za sada ne može razgovarati o kadrovskim rešenjima“.

Efekat ove izjave je vrlo prost: zašto bi SPS, URS i LDP snažno radili na terenu da animiraju svoje birače da glasaju za Tadića u drugom krugu izbora, ako Tadić i njegova ekipa neće sa njima ni da otpočnu pregovore o formiranju Vlade? Uz to, Tadić se između dva kruga slikao isključivo sa njegovom Demokratskom strankom, koja je pritom ostvarila manje glasova od njega. Logično, birači koji su mogli da donesu prevagu Tadiću nisu bili motivisani da izađu na glasanje.

Dolazi 20. maj, drugi krug predsedničkih izbora i za mnoge iznenađujuća pobeda Nikolića. Već par meseci nakon toga počinje jedan od uspešnijih projekata u savremenoj istoriji političkih komunikacija u Srbiji – izgradnja kulta ličnosti Aleksandra Vučića.

Nastavlja se