Izlazak Službe u javni život

PRE { text-indent: 2.5cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }PRE.western { font-family: „Courier New“,monospace; }PRE.cjk { font-family: „Courier New“,monospace; }PRE.ctl { font-family: „Courier New“,monospace; }P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
 Tu se nije pravila razlika, jer smo bili nesvrstani. A supersile koje su predvodile ondašnje SSSR i SAD su bile u blokovima koje su stvorile odmah nakon rata. I Služba državne bezbednosti prihvatila je odbrambeni koncept i njemu prilagodila svoje radne aktivnosti.
Polovinom sedamdesetih godina u Službu se vraća Savez komunista i time koncept odbrambenih priprema dobija ideološko zaokruženje. Evo kako je to izgledalo.
Prvi izlazak Službe u javni život posle brionskog Plenuma dogodiće se 1974. godine. Tada je doneta odluka Republičkog Izvršnog veća Srbije o kontraobaveštajnoj zaštiti objekata od vitalnog značaja za odbranu republike i kontraobaveštajnoj zaštiti jedinica Teritorijalne odbrane. U odluci je stajalo koje su to radne organizacije koje se štite, šta se tačno čuva i ko će vršiti kontraobaveštajnu zaštitu objekata.
Radilo se o velikim privrednim sistemima, preduzećima i ustanovama koje su se bavile vojnom industrijom, raznim naučnim institutima važnim za bezbednost zemlje. Između ostalog među tim objektima nalazili su se i Termoelektrana u Obrenovcu, Nuklearni institut Boris Kidrič u Vinči, PTT Srbije, Jugopetrol, Institut Kirilo Savić, ŽTO, JAT, RTB, INA, a kasnije i pruga Beograd – Bar i još mnogi drugi. Svi ovi objekti bili su na teritoriji Beograda, ali je takvih objekata bilo i na područjima cele Srbije kao što je, recimo, Krušik u Valjevu. Identične odluke donete su ne samo u Srbiji, već i u svim ostalim republikama i pokrajinama tadašnje države.
Radne organizacije su, po toj odluci, bile dužne da proglase vitalna radna mesta i da budu nosioci bezbednosne zaštite zajedno sa Službom državne bezbednosti. Uloga Službe u tim poslovima bila je ključna. Mi smo ti koji treba da zaštitimo te objekte, kontraobaveštajno. Sve podatke, objekte i ljude na vitalnim funkcijama mi smo štitili od delatnosti stranih obaveštajnih službi, neprijateljske emigracije i raznih terorističkih grupa, pre svega iz inostranstva, ali i takozvanog unutrašnjeg neprijatelja. Te poslove u beogradskom centru obavljaće IV sektor. To je sektor koji će 1974. godine započeti ove poslove sa pet operativaca. Nakon 16 godina to će biti najveći operativni sektor u beogradskom centru koji će pod svojom kontrolom imati nekoliko stotina radnih organizacija u Beogradu. Tada će se i formirati nova vrsta dosijea u Službi, a to su dosijei objekata i jedinica Teritorijalne odbrane.
U pomenutim dosijeima nalaze se podaci o nekoliko desetina hiljada lica. Takav jedan dosije sadrži bezbednosnu procenu objekta koja se dobija proveravanjem lica koja u njemu rade. Tu se nalaze događaji važni za bezbednost objekta i podaci iz kaznenih evidencija Javne bezbednosti za lica koja tu rade. Takođe, u bezbednosnoj proceni nalazi se poseban odeljak za lica, o njihovoj nekadašnjoj ili sadašnjoj neprijateljskoj delatnosti. Tu su i podaci o radnjama i merama koje je Služba preduzimala prema određenim licima. U dosijeu bi se moglo videti koga je Služba obrađivala, koji je nivo obrade bio, da li se radi o licima agentima stranih službi ili potencijalnoj agenturi, unutrašnjem neprijatelju ili, kako se to formuliše, vezama lica sa štićenog objekta sa neprijateljskom emigracijom. Ljudi sa štićenih objekata su povremeno i tajno prisluškivani i praćeni, a svi listom podaci o tim merama nalaze se u ovakvim dosijeima.
To je deo kontraobaveštajne zaštite objekata i radnih mesta. Prijem u štićene objekte, dakle novih radnika, takođe je ulazio u našu bezbednosnu proceduru. Radne organizacije imale su obavezu da nam šalju spiskove kandidata koji su konkurisali na radna mesta, a mi bi smo, shodno navedenoj odluci RIV-a, vršili provere.
Nastavlja se