Konvertiti pritiskali medije

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Naklonost medija i priklanjanje egohranitelja koji su duvali u skute Demokratskoj stranci i Tadiću, a sada „preleteli“ prema naprednjacima, Vučić je obilato i vrlo vešto koristio. Upravo su konvertiti i profesionalni egohranitelji postali ključni nosioci pritiska na medije, a sam prvi potpredsednik Vlade bio je „ruka koja miluje“ i rešava probleme. Stvorena klima iskorišćena je za uvođenje novih principa, i to:

6. Medijsko praćenje svih aktivnosti – Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić često je i po nekoliko puta tema vesti, a sprega tabloida i televizije „levkom u glavu“ sipa informacije o Vučiću u najpozitivnijem mogućem kontekstu. Na taj način se kod biračkog tela koje je Vučićeva primarna ciljna grupa stvara utisak o njemu kao vrednom čoveku (što svakako nije daleko od istine) koji se bori sa problemima društva i rešava ih u interesu građana. Suštinski, Bojan Pajtić nije puno pogrešio kada je nešto kasnije ovaj pristup nazvao „Veliki brat“ politikom.

7. Pseudoopoziciono delovanje – Vučić, kao prvi potpredsednik Vlade, koristi medije da iznosi kritički stav o mnogim pitanjima koja su u delokrugu rada Vlade, istovremeno se postavljajući kao „Deus ex Machina“ koji će te probleme rešiti i prevazići kada bude imao potpunu vlast. Ovo delovanje, gde Vučić priča isključivo ono što birači žele da čuju i deli empatiju sa njima, je vrlo važan korak u pripremi terena za nove izbore. Naime, na ovaj način Vučić je sprečio da očekivanja budu prebačena na njegova leđa i taj teret ostavio na Dačiću i resornim ministrima. Istovremeno je dobrim medijskim i terenskim delovanjem izgradio percepciju sebe kao čoveka koji u Srbiji može da odlučuje i rešava probleme, što je krucijalno važno za izbornu kampanju.

Uporedo je Vučić, trošeći egohranitelje i konvertite, preko tabloida satanizovao konfuznu i dezorijentisanu opoziciju, kojoj je bilo potrebno previše vremena da siđe sa lovorika vlasti i da počne s ozbiljnim radom (stičem utisak da ni dan-danas nije u stanju da krene sa ozbiljnim radom). Povremeno je „disciplinovao“ harizmatičnog i uvek nezgodnog Dačića (mislim da je od Ivice Dačića u vlasti jedino nezgodniji Ivica Dačić u opoziciji) dodeljujući mu teške i neprijatne zadatke, poput rekonstrukcije Vlade ili briselskih pregovora, i ostavljajući ga da iste izvršava bez velike medijske podrške.

Osim potvrde snage Vučića i njegove stranke, za brze vanredne izbore u martu 2014. godine nije postojao ama baš nijedan politički razlog. Postojala je komotna većina za rad, a Ivica Dačić je javno nudio rotaciju mesta premijera i prvog potpredsednika Vlade. Ipak, izbori su imali simbolički i biografski efekat. Birači su potvrdili da nova politika (šta god ona bila, jer iz nastupa u kampanji to nije bilo najjasnije) ima referendumsku podršku ukoliko je predstavlja i za nju garantuje Aleksandar Vučić lično. Ovo je veoma važan momenat, jer omogućuje potpuni i konačni otklon Vučića i SNS iz starog radikalskog kišobrana. Pored toga, ovi izbori su vratili brojčanik mandata na nultu poziciju i omogućili novoj-staroj većini da stvori privid da se sve što radi – radi od nule.

Kraj

Od sutra novi feljton:

Boris Džonson

„Faktor Čerčil“

(Izdavač: Albion Books)

Boris DŽonson je gradonačelnik Londona, a pre toga je bio urednik u listu Spectator. Autor je većeg broja publicističkih knjiga. Kritičari su njegovu knjigu „Faktor Čerčil“ okvalifikovali bravuroznom, jer je sa neverovatnom živošću predstavio „najvećeg Britanca ikada“, dugogodišnjeg političara ratnog premijera i dobitnika Nobelove nagrade za književnost Vinstona Čerčila.