Masmediji su proizveli i nametnuli relativno nov, a već široko rasprostranjen fenomen kome je sociolog Kris Rodžek dao ime „celetoidi“, kovanicu od celebrity i tabloid. Autorka Aleksandra Đurić odlučila se na drugačiji pristup. Pozivajući se na humanističke teorije, istraživanja i zaključke, autorka konzistentno, dosledno i argumentovano razotkriva ogromnu tamnu senku koja, u kulisama varljive, ničim utemeljene i efemerne slave, čeka da proguta one koji hoće da joj podlegnu. Uz dopuštenje izdavača „Čigoja štampa“ objavljujemo najzanimljivije delove ove knjige.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Kultura spektakla usmerena je na isticanje spoljašnosti. Kultura naroda u periodu modernizma je vizuelna predstava koja postaje suštinski izvor komunikacije i shvatanja značenja. Imidž slavnih doprinosi razvoju fenomena zvezda, odnosno celetoida oko kojih se organizuje društveni identitet. Manipulisanje njime izražava se kroz stalnu promenu spoljašnjosti. Tranzicijska transformacija medija u Srbiji dovela je do šarenolike uniformisanosti medijskih programa. Ova pojava u skladu je sa konstatacijom Pjera Burdijea da se, umesto povećanja diverziteta medijskih sadržaja, pod uticajem tržišta dobija rastuća uniformnost po dominantnoj formuli senzacionalizma koji okuplja najširu publiku. Svet spektakla postao je zamena za tmurnu realnost, koja ljude omamljuje držeći ih u stanju pasivnosti. „Iluzija promene i neprekidne cirkulacije znakova doprinosi utisku kretanja, dok, u stvari, postoji samo status quo, što u ovakvim okolnostima jeste najvažniji imperativ sistema“. Spektakl je, oslanjajući se na materijalno-hedonističku vrednosnu orijentaciju, gde su konformizam, lagodan život, zabava i nerealne želje u osnovi realnosti, ostvarivao taktiku svoje dominacije. Etabliranje tabloidne kulture bilo je intenzivirano početkom političke, društvene i ekonomske tranzicije posle 2000. godine. Za ozbiljne novine i časopise oduvek je bilo karakteristično da se bave ključnim društvenim događajima i temama. Od dvehiljaditih, međutim, sadržaji koji su bili isključivo vezani za tabloidnu štampu pojavljivali su se u većoj meri i u uglednim novinama i časopisima. Funkcionalistički pristup ulozi masmedija u društvu može objasniti pojavu ovog fenomena. Masovno komuniciranje podređeno je političkom podsistemu i ima funkciju legitimacije.
U Srbiji, društvene promene 2000-ih bile su drastične, masmediji su imali ulogu, osim da daju legitimitet političkom sistemu, da izvrše i redukciju kompleksne stvarnosti. Da bi to postigli morali su publiku držati u stanju pasivnosti i anesteziranosti, tako što su prednost imale samo po sistem bezopasne teme i kroz distrakciju i hiperprodukciju sadržaja, koji se danas zove infozabavom. Skandali, tračevi, prikazi privatnog života slavnih postali su omiljeni sadržaji u procesu tabloidizacije, obavljajući sjajnu ulogu distrakcije i održavanja statusa quo u društvu. Bilo je sve više takozvanih celetoida, čemu je doprinela tabloidizacija u potrošačkom društvu tranzicione Srbije. Ove mikrozvezde postale su popularne najčešće eksponiranjem svoje privatnosti u nekim od mnogobrojnih rijaliti programa, koji su predstavljali i predstavljaju nezaobilazan sadržaj većine televizijskih stanica nacionalne frekvencije.
U Srbiji se emituju dve vrste rijaliti programa u kojima učestvuju potpuno anonimne osobe i one tzv. Vip (VIP – very important person), koje se takođe mogu okarakterisati kao celetoidi. NJihova zajednička odlika je što se nadaju da će im to biti odskočna daska u karijeri. Većina rijalitija, gde se afirmiše stvaranje potencijalnih celetoida, preuzeti su iz inostranstva na bazi kupljenih licenci (Veliki brat, Survajvor, Parovi, Farma, 48 sati svadba, Domaćine oženi se i sl.). Izuzimajući „rijaliti talenat“, glavna karakteristika ovih sadržaja je brisanje granice između privatnog i javnog. U ovom slučaju privatnost nije interesantna zato što je prikazan ogoljen život zvezde, već zato što služi da se postigne, iako kratkotrajna, ipak slava.
Kod celetoida postoje dvojni aspekti identiteta, lični i javni, odnosno privatni i društveni. Razlika između individualnih i društvenih identiteta može se objasniti kao razlika između privatne i javne sfere. Značaj pojmova javni i privatni leži u tome što oni omogućavaju da se različiti nivoi identiteta prepoznaju na osnovu različitih načina i vrsta očekivanja, te stoga obuhvataju „veliki deo kulture, društva, ličnosti i društvenog karaktera“. Prema tome, javne i privatne sfere predstavljaju uzor celokupnom društvenom životu i čine deo okvira koji funkcionišu kao područja različitih načina društvenog života. Problem je u tome što promene u karakteru i načinu izražavanja jedne sfere, npr. misaone, obično ostave posledice u vezi sa očekivanjima druge sfere (ponašajne i osećajne). Zbog te neusklađenosti dolazi do problema u ličnosti celetoida, kao što su pseudoidentitet, pseudosloboda i, pre svega, narcizam kao lažni vid samoljublja. Propisane obaveze javnog života nisu autentične, a pojedinac se samo kroz lično iskustvo može ostvariti. Čovek se, prema Fromu, može prilagođavati, ali ne zauvek. Težnja za slobodom, za ličnim rastom i razvojem, da čovek bude ono što zaista jeste i da ima slobodu da ostvari sve svoje potencijale, urođena je ljudskoj prirodi. Gušenje slobode prouzrokuje potisnute ili otvorene impulse mržnje i agresije koji utiču na stvaranje uniformisanih nesrećnih osoba, koje su ugušile svoju individualnost i potrebu za rastom i razvojem, za autonomijom, čvrstim identitetom i integritetom.
Nastavlja se
Narudžbenica : Knjiga se može naručiti kod izdavača na telefone
011 26 27 238
065 288 54 28
cena knjige: 704,00 rsd
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
