Milošević neprikosnoveno vlada Jugoslavijom

U uticajne medije neki svrstavaju i Radio Košava, koji sebe naziva nezavisnim i levo orijentisanim. Glavna urednica je Marija Milošević, ćerka predsednika Srbije. Ona kaže da „program priprema skupina mladih mislećih ljudi koji nisu zadovoljni sadašnjim medijima“.

Ćerka zasad ima samo radio-stanicu. Otac se ponaša kao vlasnik države. Iako Jugoslavija ima parlament, vladu i predsednika, Milošević odlučuje i o unutrašnjoj i o spoljnoj politici. Podređene su mu sve institucije. U informativnim emisijama radija i televizije glavna vest je njegova aktivnost, a tek potom sve ostalo. Gledaoci i slušaoci, kao i čitaoci novina, moraju da steknu utisak kako se zavisi od predsednika Srbije, pošto on sve vreme neumorno radi u interesu države. Veći deo građana bezrezervno prihvata takvo stanje pa i ne postavlja pitanje na osnovu čega Milošević neprikosnoveno vlada Jugoslavijom. Uostalom, takvo činjenično stanje prihvaćeno je i u svetu. Savezna država nije priznata, on je priznat kao pregovarač u njeno ime.

Na teritoriji Hrvatske uglavnom se poštuje proletošnji sporazum o prekidu vatre. Načinjen je i novi korak ka normalizaciji: šef hrvatske delegacije Hrvoje Šarinić u Zagrebu, a predsednik vlade Krajine Borislav Mikelić u Kninu potpisuju 2. decembra sporazum o ekonomskoj saradnji. Sporazum predviđa normalizaciju snabdevanja vodom, strujom i otvaranje dela auto-puta Beograd – Zagreb. Reč je o 23 kilometra od Novske do Okučana koji su od 1991. pod kontrolom krajiških snaga. Ministar odbrane Krajine, pukovnik prof. dr Rade Tanjga kaže: „Otvaranje auto-puta je izraz naše dobre volje da se počne primena sporazuma o ekonomskim odnosima. Put je sada otvoren, ali lako može ponovo da bude zatvoren“. Milan Martić odbacuje hrvatske tvrdnje da počinje proces reintegracije i upozorava: „U slučaju hrvatske agresije udarićemo na Zagreb, a ne na dalmatinske gradove… Ja bih poručio hrvatskom narodu da bi bilo najpametnije da živimo u miru, da Hrvatska uvaži i prizna Republiku Srpsku Krajinu kao suverenu državu, a da posle toga živimo kao dobri susedi“…

Bila je to godina nezapamćenih vrućina. Godina ratova i mirenja. Ujedinjene nacije proglasile su je Godinom porodice. Te godine u Pekingu je uspostavljena prva veza na internetu. U Anglikanskoj crkvi dame su prvi put postale sveštenice. U Švedskoj su legalizovani istopolni brakovi. Barbika, najpoznatija lutka na svetu, proslavila je 35. rođendan.

Te godine umrli su: Žan Luj Baro, Melina Merkuri, Čarls Bukovski, Ežen Jonesko, Ričard Nikson, Žaklina Kenedi Onazis, Erih Honeker, Domeniko Modunjo, Elijas Kaneti, Karl Poper, Bert Lankaster. Poginuo je Ajrton Sena, trostruki svetski prvak u formuli 1. U Srbiji su umrli: istoričari Radovan Samardžić i Branko Petranović, dramske umetnice Rahela Ferari i Olga Spiridonović, naučnik Pavle Savić, novinari Slobodan Božović, Nikola Vitorović i Živko Vasić, reditelj Aleksandar Petrović, satiričar Vladimir Bulatović Vib, književnik Vladimir Stojšin, pesnici Slavko Matković i Dušan Vukajlović, kompozitor i pevač Milan Mladenović, kolekcionar Rajko Mamuzić. Ubijena je novinarka Dada Vujasinović.

Nastavlja se